Danke na srpski način

Kad god gledam prizore sa koktela iz britanske ambasade u Beogradu, setim se kako je jedan partizan iz neke slovenačke jedinice 1945. odgovorio jednom stanovniku tek oslobođenog Trsta na pitanje „Koji su sad ovi?“ Naime, građanin Trsta bio je iznenađen „koloritnim“ uniformama jedne naše partizanske jedinice iz Makedonije i jedne sa Kosova. Njihove kape i uniforme donekle su odudarale od uniformi drugih jedinica Jugoslovenske armije, pa je odgovor koji je dobio građanin Trsta glasio da su ,,to naše, jugoslovenske kolonijalne trupe“.

Prođe i ovaj rođendan britanske kraljice, uz gala prijem u bašti rezidencije njegove ekselencije ambasadora Ujedinjenog Kraljevstva u Beogradu – gospodina Majkla Devenporta. Kolonijalna atmosfera pod šatorima na zelenoj, engleski kratko šišanoj travi. Da je u Srbiji sve estrada, kojom vlada egomanija trbušastih političara i tajkuna, svedoči i zapažanje medija da je i pored naših visokih uzvanica glumac Pirs Brosnan iliti Džejms Bond bio glavna ličnost na tom gala prijemu. Ako, tako i treba, mi ne samo da smo rođački povezani sa Bakingemskom palatom, već je gospodin Devenport i novi Vensan Dežer EU u Beogradu. Englezi su oduvek i preuzimali kormilo istorije u prelomnim trenucima na ovim prostorima, jako me čudi kada gospodin Marković Palma javno vapi da „sudbina Srbije sada zavisi od Nemačke“. „Danke Dojčland“ na srpski način?

Naime, mislio sam da sudbina Srbije zavisi od građana Srbije. No, očito da sam pogrešno mislio, vrućine su ovih dana žestoke. Za mnoge. Jer, neki su naši lideri moralno bankrotirali, finansijski su svakako i dalje solventni, ali, negde duboko unutra, njihove duše su se pretvorile u žabokrečinu, ustajalu zadimljenost i nešto prašine. Jedino što je još mrtvije od toga jeste osećaj zgroženosti javnosti. Političko-ekonomsko-prosvetno-sportsko-crkveno-medijski skandal do skandala, afera do afere, iz slike u odrazu u nas netremice zuri mrsko čudovište. Moralna katastrofa u zemlji gde i nema moralne vertikale. Zamrznuta slika u ledenoj indiferentnosti društva u kojem prolaze lažovi, prevaranti i lopovi tranzicione predatorske ekonomije. I androidi u Briselu koji nam obećavaju svetla na semaforu. A šta ako nestane struje, ili ako žuto svetlo bude stalno treptalo? Jesmo li dotakli dno i konačno krenuli uzlaznom putanjom? Ili najgore tek predstoji?

U takvoj atmosferi, dobili ne dobili famozni datum, na jesen nam se smeše prevremeni izbori. Beogradska kuhinja političkih glasina već počinje da radi u dve smene. Posle odmora, krajem avgusta, verovatno se uvodi i treća smena. Medijski kuvari su sve traženiji i sve plaćeniji. Iza svake senzacije u medijima krije se oštra borba za politički Olimp. U trouglu Nikolić–Dačić–Vučić leže skoro svi odgovori. Ali u Beogradu važi parola: „Ne veruj glasinama dok se zvanično ne demantuju“. No, tamo gde srpski političari ne uspeju, možda uspeju građani Srbije.

Kažu da je sada, upravo oko datuma za Srbiju, na ispitu ozbiljnost i kredibilitet EU. Na međunarodnom planu Srbija i kredibilitet EU odjednom su u uskoj vezi. Kao i bezbednost i stabilnost ovog dela Balkana. Za Beograd su brige u pogledu kredibiliteta EU sada bolnije nego za sam Brisel, ali treba reći i da je kredibilitet često poslednje pribežište loše spoljne politike. Kada jedna politika više ne može da se opravda svojim uspesima i zaslugama, političari obično menjaju tehniku i tehnologiju nastupa i kažu da ćemo ako ne pobedimo po svaku cenu – izgubiti obraz. Ali, šta je sa gubljenjem obraza u slučaju da se nastavi neuspešna misija, neuspešan put? Prema jednoj varijanti logike kredibiliteta, zlobnici će biti ohrabreni ukoliko Srbija sada ne dobije tačno određen datum, početak pregovora za ulazak u EU, ako sada ne zabeležimo tu odlučnu i istorijsku pobedu. Ali, da li je to tačno? Bez obzira na to da li će Srbija sada dobiti taj datum i pobediti, ili ga za sada neće dobiti kao precizan, svet i Evropa će nastaviti da se okreću, donoseći nove probleme i nove krize. Globalno odvraćanje od nestabilnosti jeste besmislen i budalast cilj. On unapred osuđuje i EU i Srbiju na neuspeh. Svetom vlada bezobzirna sila pod velom moralnih ciljeva, koje su satkale obrazovane klase, koje rečito propovedaju novo mišljenje, promenu svesti, prekretnice u međunarodnim odnosima, novu eru pravde i prava, a sve pod hrabrim vođstvom određenih prosvetljenih država.

Imao sam nedavno u jednoj TV emisiji sudar mišljenja sa jednim našim uvaženim profesorom oko pitanja promene svesti kod građana Srbije. On je, naime, zastupao stav da moramo kolektivno promeniti našu svest. Meni je to ličilo na staljinizam u najrigidnijem obliku. Drugi, tamo gde treba, nisu tako mislili, uvaženi profesor ode za ambasadora u London...