Kultura u mrklom mraku

Teška situacija u kulturi, negodovanja zbog malog budžeta od 0,62 odsto, Zakona o javnim nabavkama, Zakona o budžetskom poslovanju i rezultata Konkursa za savremeno stvaralaštvo, kao i apeli kulturnih radnika da se kultura mora sačuvati uprkos krizi, koji su se mogli čuti posebno tokom proteklih sedam dana, kulminaciju su doživeli jednočasovnim protestom na beogradskom Trgu Republike, održanim pod sloganom „Stop uništavanju kulture!”.

Na oko 35 stepeni Celzijusovih okupilo se oko 800 „kulturnjaka”, bar tako kažu policijske procene. Poziv Organizacionog odbora protesta očito je bio plodotvoran, rekla je Milica Kralj, rediteljka i dodala:

–  Bila sam spremna da nas ovde bude petoro, uz dvoje koji su se prijavili da će doći. Svi smo se podelili i izgubili prioritete, pa sam zadovoljna gužvom. I da je deset ljudi bila bih zadovoljna, da na neki pionirski način ukažemo da se ovde nešto mora žestoko promeniti. Jer ne postoji država bez kulture.

Bilo je glumaca, reditelja, kustosa, pisaca, likovnih umetnika, primenjenih umetnika, istoričara umetnosti. Neki su došli sami, neki sa supružnicima, neki sa kućnim ljubimcima. Istoričar umetnosti Branislav Dimitrijević došao je, kako kaže, iz osećaja solidarnosti.

– Ovde bi trebalo protestovati protiv mnogo više stvari, a ne samo protiv uništavanja kulture. Da je ovo društvo protestovalo ranijih godina malo više možda bi sve drugačije izgledalo. Meni smeta što deluje da je reč samo o tome što je neko zavrnuo novčanu slavinu. A nije reč o tome, već o lošem sistemu i principima. Neverovatno je da jedan od zahteva nije i smena ministra Bratislava Petkovića, što bi bio logično, jer se pokazao kao nekompetentan.

Glumica Branka Petrić objasnila je svoje prisustvo na poznatom beogradskom mestu za iskazivanje nezadovoljstva:

– Lepo piše – stop uništavanju kulture. Zato sam ovde. Osim toga, ulaganje u kulturu je kao ulaganje u kasicu prasicu za budućnost jednog naroda i za pokolenja koja su pred nama. To je dugoročna stvar i čini mi se da u ovom času svest o tome ne postoji.

Reditelj Gorčin Stojanović bio je učesnik protesta zato što je i očajanje jedan vid egzistencije koji ima izvesnu šansu:

– U tom smislu moj esnaf je ugrožen i to sistematskim radom moćnika i vlastodržaca u jednoj zemlji. Za razliku od onih prethodnih, koji su predano u zajedničkom zločinačkom poduhvatu radili na tom uništavanju, ovi koji su sad na vlasti došli su da ugase svetla.

Pisci Vladimir Kecmanović i Vule Žurić stajali su zajedno. Kecmanović je prvi rekao:

– Član sam Srpske književne zadruge i oni su me pozvali pa sam tu. Mislim da je red da se iskaže solidarnost, ma koliko su male šanse da neki ozbiljan rezultat bude postignut.

A Žurić dodao:

– Pre svega tu sam jer sam čitač a plašim da će biti šta da se čita ali neće biti šta kvalitetno da se pročita. Mi očito mislimo da znamo šta je kultura, a možda je to samo sećanje na ono što bi ona trebalo da bude. To što nas je ovde ovoliko dokaz je da imamo dosta dobro pamćenje.

Vladislav Bajac, izdavač (Geopoetika) i pisac zaključio je:

– Imam dovoljno godina pa sam bio osnivač mnogih organizacija koje su ovde prisutne. Osim toga, i ćerke su mi profesionalno u ovoj delatnosti. Bojim se da je ovo stanje lošije na poseban način od nekih ranijih. Ne sviđa mi se politička demagogija koja se uvlači u ova pitanja, pa se samo govori o nemanju novca. Pre mislim da je problem u nepravilnoj raspodeli.

Umetnici su jedinstveno poručili da je ovaj protest samo „prvih sat vremena početka borbe protiv degradacije kulture u najširem mogućem smislu”. I da će se akcije dalje nastaviti, posebno od jeseni.

M. Dimitrijević