Strah Merkelove od bojkota izbora
Favorizovani savez Hrišćansko-socijalne unije i Demohrišćanske stranke, pod vođstvom kancelarke Angele Merkel, ubrzano zbija redove pred jesenje savezne izbore, pri čemu ga ne brine dezorijentisana i posvađana opozicija. Brige zadaje neraspoloženje prosečnog nemačkog birača, odnosno njegova spremnost da bojkotuje izbore odsustvom sa birališta ili darivanjem glasa nekoj od stranaka koje se protive aktuelnom političkom sistemu.
Prema procenama analitičara, postotak birača koji bi mogli da „sabotiraju” izbore za Bundestag u septembru mogao bi da iznosi između 47 i 53 odsto. Tome u prilog idu dve od tri reprezentativne studije, predstavljene potkraj minule nedelje.
U analizi fondacije „Fridrih Ebert” istaknuto je da je broj aktivnih birača opao u minule tri decenije za preko dvadeset odsto. Podaci se odnose na savezne izbore i dovode Nemačku u jednu od vodećih pozicija na negativnoj listi biračkog raspoloženja u Evropi.
Samo je Portugaliji u istom periodu zabeležen veći pad izlaznosti nego na obalama Rajne. Prema podacima Lisabona, neizlaznost u Portugaliji je iznosila 19,7 odsto, a u Nemačkoj 18,9 odsto. U evropskom proseku, postotak neizlaznosti na birališta bio je ispod deset odsto, a u SAD se zvanično govori o padu interesovanja birača od po 2,5 odsto po izbornom ciklusu.
Situacija u Nemačkoj još je nepovoljnija ako se prognoze zasnivaju na ustanovljenoj izlaznosti na pokrajinske i lokalne izbore u minuloj godini dana, koja se smatra pokazateljem trenda pred savezne izbore.
Najmasovnije odsustvo sa birališta zabeleženo je na izborima u pokrajini Saksoniji-Anhalt (47,7 odsto), a najveća izlaznost u Rajnskoj-Palatinatu (63 odsto). U proseku, oko 35 odsto Nemaca je odsustvovalo sa birališta na pokrajinskim, odnosno oko 45 odsto na lokalnim izborima.
„Smatramo da je demokratski poredak ozbiljno ugrožen ako birači u tako velikom broju pokažu nezainteresovanost za političke promene”, naglašeno je u rezimeu fondacije „Fridrih Ebert”.
Korak dalje otišla je fondacija „Bertelsman”, koja je uporedila pad izlaznosti na birališta sa materijalnim stanjem i socijalnim statusom birača. Prema empirijskoj studiji, izlaznost je u minula tri savezna izborna ciklusa ostala konstantna samo među dvadesetak odsto birača sa najvišim prihodima, dok je u najniže rangiranoj grupi opala za dvadesetak odsto.
Uz podatak da takozvana srednja klasa socijalnog staleža pokazuje sve više naklonosti prema strankama koje se protive aktuelnom političkom sistemu, poput Pirata, ali i poput novoosnovane stranke protivnice evra i EU Alternativa za Nemačku. Zajedno, njihovi birači i takozvani apstinenti bi 22. septembra mogli da „osvoje” apsolutnu većinu, dok bi birači tradicionalnih partija ostali u manjini.
Suočena sa negativnim prognozama biračkog raspoloženja, vlada u Berlinu je pribegla metodima populističke propagande. Najpre je vladi bliska fondacija „Konrad Adenauer” objavila empirijsku analizu o neraspoloženju biračkog tela i pripisala ga – nezainteresovanošću koja je posledica opšteg zadovoljstva trenutnom politikom kao i ubeđenjem da će aktuelna politika biti nastavljena i posle saveznih izbora.
Izborni stratezi Angele Merkel su, bezmalo u istom dahu, sastavili listu obećanja o predstojećim poreskim olakšicama, socijalnim davanjima. Nazvali su je socijalni paket Angele Merkel, a ukoliko obećanja budu ispunjena, to će državnu kasu dodatno opteretiti za ukupno 28,5 milijardi evra. Nemački mediji su ovaj paket opisali u naslovima: „28,5 milijardi za treći mandat kancelarke”.
Najveća opoziciona stranka, socijaldemokrati, ipak se nisu prekomerno uzbudili zbog obećanih, „bogatih darova”. Predsedavajući stranke građanske levice Sigmar Gabrijel suvo je primetio da je Merkelova na prethodnim saveznim izborima obećala socijalne i poreske reforme u visini od dvadeset milijardi evra, a nijedno od obećanja do danas nije ispunila.
Miloš Kazimirović