Demonstranti u Sofiji traže temeljnu reformu

Višednevni protesti u Bugarskoj koji su izbili zbog kadrovskih rešenja u bezbednosnim službama prerasli su u poziv na obračun sa korupcijom i temeljnu promenu političkog sistema. Desetine intelektualaca – umetnika, univerzitetskih profesora, novinara – potpisalo je „Povelju za demontiranje plutokratskog modela bugarske države” koja je postala svojevrstan manifest nezadovoljnika trenutnim stanjem u zemlji.

„Ogorčenje javnosti, duboko kao nikada pre, posledica je toga što se svakodnevno svi suočavamo sa oligarhijom koja vlada zemljom”, piše u povelji koja se može potpisati na internetu.

Ni ulazak u Evropsku uniju nije Bugarskoj doneo toliko željeni boljitak u materijalnom, ali ni u institucionalnom nivou. I dalje je najsiromašnija članica EU, dok je na samom začelju evropske dvadestsedmorice i po razvijenosti pravne države ili ljudskih prava. Intelektualci, potpisnici povelje, tvrde da je ključni razlog za takvo stanje sistemska korupcija koja nagriza sve društvene strukture.

„Država generiše nekažnjeni kriminal. Javni domen je plen nepotizma. Služba bezbednosti neguje oligarhe kroz švercerske bande, pranje novca i kroz zloupotrebu fondova EU”, poručuju autori povelje i kao glavni nacionalni cilj definišu „izgradnju demokratije i pravne države”.

Oni se zalažu za osnivanje grupe stručnjaka koja bi pripremila reviziju izbornog zakona da bi se omogućio ulazak manjih stranaka i novih lica u parlament.

Druge grupe eksperata trebalo bi da analiziraju funkcionisanje policije i upravljanje javnim finansijama, da uspostave mehanizme za finansijsku transparentnost medija i predlože mere u korist nezavisnosti sudstva, piše u tekstu.

Ovo, istina, nije prva politička kriza koja je ove godine izvela Bugare na ulice. Do masovnog nezadovoljstva građana došlo je i u februaru kada su demonstrirali protiv poskupljenja električne energije. Epilog je bio pad konzervativne vlade Bojka Borisova i raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Rezultati glasanja nisu doneli jasnog pobednika, a socijalisti i liberali su podržali tehnokratsku vladu sa ekonomistom Plamenom Orešarskim na čelu koji nema stranački angažman. Vlada ima i prećutnu podršku ultranacionalističke stranke Ataka.

Drugi talas protesta koji još ne jenjava izazvan je imenovanjem kontroverznog poslanika Delijana Pejevskog 14. juna na čelo Agencije za nacionalnu bezbednost (DANS). Javnost veruje da je taj 32-godišnji moćnik u medijima, povezan sa jednom jakom bankom, počinilac niza nezakonitih aktivnosti. „Njegova karijera i slika u javnosti su sinteza patološkog procesa koji upravlja ponižavajućom situacijom u današnjoj Bugarskoj”, piše u povelji bugarskih intelektualaca. Dok zahtevaju ostavku vlade, demonstranti i mnogi politički analitičari strahuju da bi novi izbori reprodukovali istu situaciju u parlamentu.

Bugarski predsednik Rosen Plevnelijev podržao je višednevne proteste, a političarima poručio da treba da uvaže zahteve demonstranata za reforme, dok je šef Evropske komisije Žoze Manuel Barozo pozvao bugarskog premijera da ujedini polarizovane snage u zemlji.