Spasao ženu iz nabujalog Ibra

Kraljevo – Drama kao na filmu odvijala se u nedelju 20. maja na reci Ibru, podno srednjovekovnog grada Magliča. Tog jutra prelazak preko visećeg mosta umalo nije koštao života pedesetogodišnju Milevu Luković. Ona i njen suprug Jovo Ćirica žive u jedinoj kući koja se nalazi sa desne strane reke, ispod same tvrđave. Zato samo njih dvoje od žitelja Magliča, ali i brojni turisti, koriste pomenuti most. Ne mogu preko tog visećeg mosta da prelaze sa stokom, već moraju da idu skelom i baš tog jutra su kupcu isporučivali nekoliko grla stoke. Dok je njen suprug Jovo, sa prijateljem Zoranom Jovanovićem, iz Pustog Polja kod Ušća na Ibru, prevozio stoku, ona je krenula preko mosta.

– Sećam se – kaže Mileva za "Politiku" – da sam samo

izgubila tlo pod nogama i začas se našla u reci, u dubokom viru pošto je tu Ibar uzan. Ja sam, inače, neplivač i kad me je voda prvi put izbacila nisam mogla ni da pozovom u pomoć, jer sam ponovo potonula. Onda me je voda opet izbacila i tada, kao kroz maglu, videla sam da Zoran svlači odeću i pomislila sam da će mi pomoći, ali  sam počela da gutam vodu. Prekinuo mi se film ... Kad sam se osvestila bila sam na obali, pored mene Zoran i još mnogo ljudi, sanitet je stigao za desetak minuta. Na odeljenju hitne službe kraljevačke bolnice ukazali su mi pomoć,  jer sam malo povredila nogu i ugruvala se i evo sada se oporavljam kod kuće...

Mnogo sreće je imala Mileva. Sasvim slučajno grupa izletnika koja se nalazila pokraj reke primetila ju je u Ibru, dvadesetak metara niže od mosta. Kad je neko od njih izviknuo da se žena davi glas je dopro do

Zorana Jovanovića koji se nalazio pokraj skele pomažući njenom suprugu oko prevoza stoke.

– Pogledao sam uzvodno, vidim najpre dasku od mosta u vodi... kad izroni i glava žene. Povičem: "Ljudi što ne skačete...". Odmah sam skočio u vodu, nisam ni znao da je u pitanju supruga mog prijatelja Jova. Nju je voda već počela da vraća izvodno, jer tu je vrtlog i pomislio sam da je ne mogu izvući. Međutim, držao sam je čvrsto za rame i vukao, dobar sam plivač, odrastao sam pokraj Ibra... Posle smo joj jedva otvorili usta, pomogao mi je i moj brat Nebojša. Ona je bila sva pomodrela... No, stigli su i lekari i uspeli smo da je povratimo – kaže za "Politiku" hrabri i humani četrdesetogodišnjak Zoran Jovanović, bivši železničar, koji se sada bavi građevinskim poslovima i koga smo baš na takvom poslu zatekli na Kopaoniku.

Ovaj slučaj će valjada biti dovoljna opomena lokalnoj vlasti da se most preko Ibra, jedini koji služi za prelaz reke ka srednjovekovnoj tvrđavi, konačno obnovi, da se bar trule daske promene ako nema novca za postavljenje jače konstrukcije preko Ibra. Doduše, to je planirano, još od 1975. godine na obali stoji čelična konstrukcija kojom bi se Ibar sigurnije premostio, ali se ti radovi, evo već dve-tri decenije odlažu...