Čika Pera u saobraćaju

Brat je pozvao čika Peru da mu bude svedok na suđenju i da dođe u zakazano vreme u cud u Ustaničkoj ulici. Pošto je suđenje zakazano dosta rano, a gradske linije ne povezuju Žarkovo sa Ustaničkom, onda je čika Pera rešio da krene svojim starim kolima koja mu je sin ostavio „za ne daj bože“.

U Ustaničkoj ulici mnogo toga važnog locirano je jedno pored drugog: Opštinski sud, Dom zdravlja, velika zgrada opštine, na sreću jednih, a na muku drugih. Kad je čika Pera posle 40 minuta motanja po usputnim ulicama sa mnogo semafora i kolonama vozila stigao do suda, našao se u čudu jer je posle nekoliko zadatih krugova shvatio da jednog jedinog mesta na raspoloživim parkinzima nema.

Vreme je isteklo, morao je da bude u sudu u zakazano vreme, a kola da ostavi ili nasred kolovoza ili da koristi jedno od četiri slobodna mesta ispred zgrade opštine, koja su svojom obojenom kombinacijom žute i bele boje ukazivala da su predviđena za privilegovane iz zgrade ispred, a to je bila opština. Nije imao izbora.

Ostavio je auto na jednom od ta četiri slobodna mesta računajući da će svoje svedočenje brzo obaviti i da nikome to mesto baš tada neće biti potrebno. U velikoj žurbi izabrao je da ne izneveri ono zbog čega je i došao. Bio je važan svedok, a sve se i završilo dosta brzo.

Šok je bio veliki kada je po izlasku iz suda video da njegovog auta nema. Po savetu lica iz obezbeđenja u opštini, uputio se pešice, a zatim autobusom na Slaviju. Stres, razočarenje sa nevericom bili su pomešani s mislima: koliko je bilo para na računu od skromne penzije koje je morao dati kao opljačkana osoba od Parking servisa.

Službeno lice je rutinski naplatilo kaznu i uopšte ga nisu interesovali čika Perini protesti koji su se čuli svuda unaokolo, a u vezi s neopravdanim razlogom da se auto za tako kratko vreme odnese kada nije postojalo nijedno slobodno mesto na parkinzima oko opštine, Doma zdravlja, suda.

Za čika Peru i njegovu penziju račun je bio astronomski – 8.800 dinara, a zatim policijski šalter sa globom od 5.000 dinara. Što je mnogo, mnogo je!

Čika Pera se uplašio da se ne šlogira, što bi donelo nove komplikacije, ali šta to koga briga što su ga odrali do gole kože.

Zaista surovo, tim pre što mu je još nedavno sudinica u prekršajnom sudu, uz izvinjavanje, izrekla presudu u visini od 8.000 dinara, plus 700 dinara takse, zbog prekoračenja brzine u Tolbuhinovoj ulici, pravcem uzbrdo prema Žarkovu (ulica sa dve trake bez kuća u blizini, ali policiji zgodno da stavi monitor iza krivine).

Čika Pera je dok je vozio napravio manevar da se skloni od onih iza sebe koji su jurili velikom brzinom ulazeći iz jedne trake u drugu, predstavljajući tako opasnost i za sebe i za druge. Manevar mu se obio o glavu i tako je platio kaznu. Ipak, sudinica je bila nežna pa je rekla čika Peri da ima lepo ime, a kako da ne, kada se i njen deda tako zvao.

Profesor univerziteta