Stop za gorivo iz Srbije

Od našeg specijalnog izveštača
Sarajevo, 23. maj – Gorivo iz Srbije koje se do sada prodavalo na tržištu Bosne i Hercegovine, ubuduće više neće moći da se izvozi u ovu bivšu jugoslovensku republiku. Bar dok ne dostigne standard kvaliteta "euro četiri", kakav je propisala Vlada BiH, a prema kome nivo sumpora u gorivu mora biti sveden na minimum.

Ovo je, između ostalog, u razgovoru s novinarima potvrdio Tomislav Dragićević, predsednik Upravnog odbora hrvatske naftne kompanije INA, koja je zajedno sa mađarskim MOL-om postala vlasnik 67 odsto bosanske kompanije "Energopetrol".

Budući da su na taj način dobili i 65 benzinskih pumpi "Energopetrola", ni hrvatska ni mađarska naftna kompanija neće dozvoliti da se u BiH više toči gorivo koje ne zadovoljava ove standarde. Tim pre što i rafinerije u Hrvatskoj i Mađarskoj odavno proizvode evropski kvalitetno gorivo, kojim će sada snabdevati i BiH.

Interesantno je da istovremeno izvoznici goriva iz Srbije imaju problema da domaću robu plasiraju i na Kosmet, jer je privremena vlada krajem aprila i tamo pooštrila propise o kvalitetu goriva. Tako da sada od svih bivših jugoslovenskih republika jedino Hrvatska može da plasira svoju robu i na Kosmet.

Na pitanje novinara – da li je slučajno da se baš uoči privatizacije NIS-a zabranjuje prodaja goriva iz Srbije i da li se time pokušava da se snizi cena nacionalnoj naftnoj kompaniji, Dragićević kategorično tvrdi da "NIS-u niko ne može da obori cenu".

– NIS je kao državna kompanija toliko zaštićen na srpskom tržištu da mu je teško na bilo koji način sniziti vrednost. Samim tim što u Srbiji još važi Uredba o zabrani uvoza derivata pa gorivo niko ne može uvoziti – ističe Dragićević.

Laslo Gesti, viši potpredsednik MOL-a zadužen za maloprodaju, istakao je da je mađarska naftna kompanija zainteresovana za privatizaciju NIS-a, što se potvrdilo i otvaranjem MOL-ovih pumpi po Srbiji. Ukoliko, međutim, Srbija želi da razvija tržište, neophodno je da se što pre ukine Uredba o zabrani uvoza goriva.

Upitan koliko će produženje Uredbe ili visoke carine na uvoz goriva uticati na odluku MOL-a da učestvuje u kupovini NIS-a, Gesti kaže da je NIS vrlo interesantan za MOL, kao i da veruje da  srpska vlada neće još dugo ostati pri odluci da zadrži Uredbu.  Pogotovo posle potpisivanja ugovora CEFTA. Ukoliko, ipak, Uredba potraje, kako bismo dostigli evropski standard kvaliteta neophodno je da Srbija što pre krene u modernizaciju svojih rafinerija.

Gesti ističe da, ukoliko MOL kupi NIS koji inače ima 25 odsto vlasništva u Ini, srpske rafinerije ne mogu biti konkurencija hrvatskim u Rijeci i Sisku, jer one ukupno mogu da pokriju 60 odsto tržišta, dok preostale količine goriva moraju da se uvoze.

INA je zainteresovana da odmah po ukidanju Uredbe o zabrani uvoza derivata krene u otvaranje svojih pumpi po Srbiji. Kao i da čeka da čuje odluku Trgovinskog suda u Beogradu, gde se vodi spor oko "Beopetrola", koji je sada u vlasništvu ruskog "Lukoila".

Prema rečima Dragićevića, INA i MOL neće zajednički učestvovati u privatizaciji NIS-a. On je napomenuo da je veoma dobro što se srpska vlada odlučila za vertikalnu privatizaciju srpske kompanije, gde se predviđa prodaja udela u kompaniji. Tako će se u prvom krugu na tenderu naći 25 odsto vrednosti kompanije. To je model po kome je privatizovana i INA, što se pokazalo kao dobro. A kao potvrda toga navodi se i činjenica da je INA prvi put u svojoj istoriji posle iznošenja akcija na berzu počela da isplaćuje dividende.