Nova definicija braka

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – Dva muškarca i dve žene prvo su, na stepeništu američkog doma pravde, pompeznog zdanja zgrade Vrhovnog suda na čijem pročelju je uklesano „Jednaka pravda po zakonu”, podigli ruke uvis, a zatim se poljubili. Muškarac muškarca, a žena ženu.

Masa okupljena ispred stepeništa suda – mnogi su tamo prispeli još prethodne noći – ovome je aplaudirala i skandirala. Dva istopolna para bili su podnosioci žalbe vrhovnoj sudskoj instanci SAD, osporavajući zakon koji je Kongres, na predlog vlade Bila Klintona, usvojio 1996, a kojim je brak, glavna institucija svakog društva, definisan isključivo kao zajednica muškarca i žene.

Devetoro vrhovnih arbitara američke pravde i ustava (7 muškaraca i dve žene), prekjuče su, odnosom glasova pet prema četiri (četvoro liberalnih sudija pridružio se i jedan konzervativni disident), presudili da je taj zakon diskriminatorski, pa prema tome i neustavan. Zato što ne omogućava „jednaku pravdu za sve” prema pomenutom principu američkog pravosuđa, jer onemogućava da brak, pravni dokaz ljubavi dve osobe, bude legalizovan pred državom i ako je par istopolan.

Zbog toga ovakvi parovi nisu mogli da koriste izvedena prava iz korpusa oko 1.000 federalnih zakona, što je pokazala jedna od tužilja, Edit Vindsor, koja se sa svojom partnerkom Teom Spajer venčala u Kanadi 2007, posle 40-godišnje veze. Kad je supružnica Spajer preminula 2009, supružnica Vindsor je morala da na ono što je od nje nasledila plati čak 363.000 dolara, što ne bi bio slučaj da je njihov brak bio priznat i od SAD.

Obamina vlada nije branila zakon koji je isposlovao jedan od njegovih prethodnika i današnji politički saveznik. Nije ga branila ni savezna država Kalifornija čija je definicija braka slična federalnoj. Preglasavanjem sudija, gej pokret, zajednica gejova, lezbijski, transseksualaca i biseksualaca (GLTB), koja se poslednjih godina izborila da izađe iz senke i svoju različitost ovde učini uveliko prihvatljivom, izvojevala je pobedu koja je ocenjena kao prekretnička na putu da se izbore za punu ravnopravnost sa heteroseksualnom većinom.

Pre odluke Vrhovnog suda, istopolni brakovi postali su zakoniti u 12 od 50 saveznih država i prestonici Vašingtonu, koja ima status administrativnog distrikta. Zastupnici pokreta koji ovde ima oko osam miliona pripadnika (nešto manje od tri odsto stanovništva), intenzivno lobiraju u državama gde istopolni brakovi još nisu ozakonjeni. Iako je prag tolerancije znatno podignut, ovo je ipak tema koja deli američko društvo, politički, socijalno i geografski.

Presuda Vrhovnog suda je prepustila da pojedinačne države, koje su po ustavu suverene, rešavaju i ovo pitanje iz svoje nadležnosti. To znači da posle demontaže federalnog Zakona o odbrani braka, u Americi postoje dva bračna režima koja se međusobno isključuju, sa svim posledicama koje to izaziva.

Zanimljivo je da je Vrhovni sud, za dva dana pobrao i aplauze i žestoke kritike. Dan pre nego što su se njegovi liberali izborili za poklon gej pokretu, njegova konzervativna većina je poništila glavno postignuće pokreta za građanska prava sa Martinom Luterom Kingom na čelu, obesnaživši zakon iz 1965, koji je afroameričkoj manjini u južnim saveznim državama sa istorijom rasne diskriminacije omogućava kakvu takvu izbornu ravnopravnost...

M. Mišić