Junifikacija

Ni juni, mislim Vidovdan, nije više ono što je bio. Dobili smo datum i, po mnogima, to je pobeda posle toliko vekova. Po drugim mnogima, opet se nismo dobro proveli, jer čim nas EU prima među svoje, ne misli nam dobro. Da nas zaista vole, pustili bi nas na miru. Ali, mira više nema: moraćemo da zapnemo iz sve snage, kako bismo dokazali da smo u Evropi politički, ne samo geografski. Dakle, što dobiješ na ćupriji, izgubiš na mostu. Bolje reći, pod mostom, jer će nas tamo biti sve više.

Rusi su ceo juni ćutali. I sad ćute. A toliko su ih lagali naši baroni Minhauzeni, o neraskidivoj ljubavnoj vezi, a onda su pali u naručje baronice Ešton. I to bukvalno. Pa, ni Brežnjev i Honeker se nisu tako strasno grlili i ljubili kao ovi naši sa baronicom. Opet, što se Rusa tiče, u junu su izjavili kako će, čim Crna Gora uđe u NATO, njihove rakete biti uperene za ona brda. Ako ih, naravno, pronađu na mapi.

Kad smo po treći put kod Rusa, ni Makarenko ne bi ozdravio naše obrazovanje. Možda Ostap Bender ili tako neki. I sve što je naučila pačurlija ta,to je da u životu nikada i nikako ne podnose ostavke. Pa, i to je neki ispit zrelosti.

U junu smo doživeli i početak revizije istorije. Sa severozapada se povampiruje Austrougarska, sa juga Otomanska imperija, a mi, šćućureni, gledamo da uđemo među jake sa što manje štete. Mislim u teritorijama. Ako Gavrilo Princip postane terorista, onda ćemo možda morati da sklonimo „Časnog Knjaza“ sa Trga i tamo postavimo Ferdinanda.

Dobijanjem datuma ipak smo postali neki prilično dobri momci. Kao onomad 5. oktobra 2000. godine, što smo brzo potrošili. Samo, ta vest dugo putuje do Holivuda, gde radionica radi danonoćno, praveći filmove o „zlim Srbima“. Nije važno što nas igra Travolta, Srbin je uvek Srbin, piše u uputstvu za scenarija.

Leto je u jeku, a kultura nema para da ide na more. Nema para ni da ostane kod kuće. Naš ministar se ne zove Dejvid Koperfild i nema zeca u šeširu. Ima samo šešire da podeli kulturnjacima, pa: šešir u ruke, pa na ulicu. Ima u Srbiji dobrih ljudi. Makar ih je bilo.

Hrvatska je završila put među zvezdicama, i sada nas gleda sa visine. Nama predstoje pretpristupni pregovori.

Ili – prigovori!?