Seoba „zapisnog" hrasta iz sela Savinac

Zakršteni hrast u selu Savinac kod Takova, star najverovatnije više od 600 godina, mogao bi da dovede u pitanje radove na izgradnji autoputa Beograd–Preljina na Koridoru 11. Milutin Ignjatović, direktor Saobraćajnog instituta CIP, kaže da je nemoguće preprojektovati autoput, jer se hrast nalazi između dva tunela. Osim toga, tvrdi on, na tom delu trase postoje i tri mosta za koje su izliveni stubovi. Jedino preostaje da stablo bude izmešteno.

– Pri projektovanju smo imali u vidu stoletni hrast, ali nismo imali drugog izbora – tvrdi Ignjatović.

Alternativa je bila da trasa autoputa ide kroz Ovčar banju, što je prvobitno i bilo planirano, ali u tom slučaju stradalo bi dvadesetak manastira zbog miniranja brda i probijanja tunela. Radi njihovog očuvanja trasu su prebacili na Takovo.

– Lokalna zajednica je tražila da ne diramo školu, da sačuvamo crkvu... Kao savesni projektanti tražili smo mišljenje Zavoda za zaštitu prirode za hrast zapis i dobili od njih uslove za projektovanje, jer drvo nije uživalo nikakvu zaštitu – objašnjava direktor CIP-a.

Međutim, ovaj hrast ima religijski značaj. Nekada, u nedostatku crkve, služio je za molitve meštana. Otuda verovanje da će hrast dati snagu narodu u teškim vremenima i da on pamti sve što je narod preživeo i prošao.

Znajući da je ovo drvo svetilište i da je predstavljalo kultno mesto u selu projektanti su se obratili Zavodu za zaštitu spomenika kulture i dobili saglasnost na glavni projekat, jer hrast nije zaštićen kao spomenik kulture.

Projekat je bio na javnom uvidu, prošao sve komisije i revizije i niko se nije bunio. Čak niko od meštana i starešina crkve se nije bunio dok mašine nisu stigle do drveta – kaže Ignjatović.

Velimir Ilić, ministar građevinarstva je pre nekoliko dana rekao Tanjugu da će hrast biti sačuvan i premešten na drugu lokaciju.

– Sada je nemoguće izbeći stablo, jer se ne sme napraviti krivina pre tunela, tako da ono mora da se skloni – naveo je ministar, precizirajući da su projektanti bili na terenu, ali da ne postoji mogućnost da stablo ostane tu gde je sada.

Goran Rodić, građevinski stručnjak, kaže da preprojektovanje i izmeštanje trase ne bi naročito poskupelo i usporilo radove, ali bi moglo da bude opasno sa stanovišta bezbednosti saobraćaja.

– Kada se radi projekat traži se najoptimalnije rešenje uz poštovanje svih propisa i standarda. I svako odstupanje od toga može da bude opasno. Preprojektovati autoput i praviti krivine između tunela je suludo. Mnogo je jednostavnije naći pogodno tle i izmestiti hrast. To smo mnogo puta do sada radili. Izmeštali smo čitave zgrade u Beogradu i ne vidim nikakav problem da premestimo hrast – ističe Rodić.

Sa građevinskog aspekta prema rečima Ratomira Todorovića, direktor „Planuma”, firme koja na Koridoru 11 gradi tunele nije komplikovano izmestiti trasu.

– Sve se može rešiti, ali o tome isključivo odlučuje onaj ko plaća, odnosno „Koridori Srbije. U slučaju izmeštanja trase ne bismo bili u vremenskom zaostatku, jer bismo se samo prebacili na drugi deo trase, dok ovaj ne bude spreman za gradnju – kaže Todorović.

U „Koridorima Srbije” juče nismo dobili odgovor na pitanje kako će rešiti ovaj problem, jer on nije samo finansijski, već zadire i u narodno verovanje.

Verovanje da će svako ko oskrnavi drvo-zapis biti kažnjen i da ga čeka veliko zlo i dalje je prisutno u Srbiji. Istraživanja etnologa na terenu su pokazala, da seljani i danas znaju koje je drvo obeleženo kao „zapis” i gotovo svi se pridržavaju pravila da ono ne sme da se ošteti. Koliko je prisutno poštovanje svetog drveta pokazuju i istraživanja u istočnoj Srbiji, gde se ne dira čak ni otpala kora sa drveta.

----------------------------------------------

Presađivanjem stablo može da se osuši

Ljubinko Rakonjac, direktor Instituta za šumarstvo, nedavno je upozorio javnost da će se hrast presađivanjem osušiti. Ovaj stručnjak tvrdi da „ako to tehnički i bude izvodljivo, sumnjam da će se hrast primiti. Kad presadite stabla stara deset godina, osuše se”. Jer je poznato da su grane ovako starog drveta veoma krhke, a koren i žile duge otprilike onoliko koliko je hrast visok – skoro 40 metara. Hrast-zapis, prema pisanju medija, ima obim 7, 5 metara i zauzima površinu od četiri ara i kao takvo spada među najstarija u Srbiji.