Izvršitelji, prijatelji budžeta

Pretprošle godine usvojen je Zakon o izvršenju i obezbeđenju. Ovaj zakon je uneo jednu veliku novinu u naš pravni sistem. Po ugledu na mnoge zemlje, promovisao je izvršitelje kao novu pravosudnu profesiju.

Namera zakonodavca je bila da poveća efikasnost izvršenja najpre u komunalnim predmetima, posebno u velikim gradovima, jer su komunalna izvršenja, na primer u Beogradu, dostizala milionske vrednosti predmeta, a i da se poveća efikasnost klasičnih izvršenja. To je i interes države, jer u ovom trenutku postoje mnogobrojne odluke Evropskog suda u Strazburu o povredi prava na suđenje u razumnom roku –zbog predugog trajanja postupka izvršenja. Pošto je naš zakon prihvatio model paralelnog izvršenja od strane suda i izvršitelja, s pojedinim isključivim nadležnostima, ostalo je da se vremenom razmotri mogućnost da izvršitelji potpuno preuzmu postupak izvršenja, mada to podrazumeva i odgovarajuće ustavne promene.

Prvi izvršitelji su počeli da rade početkom juna prošle godine, nakon osnivanja Komore izvršitelja. U ovom trenutku, u imenik Ministarstva pravde i državne uprave upisana su 82 izvršitelja, a imenovanje još jedne grupe izvršitelja je u toku. Prema odluci ministra, za celu Srbiju ih je potrebno 330 (jedan izvršitelj na 25.000 stanovnika), pa će najavljeno imenovanje obezbediti trećinu od predviđenog broja, s tim što za mnoga mesta u Srbiji nije imenovan ni jedan, jer za to ne postoji interesovanje.

Krajem prošle godine naša komora izvršitelja je postala članica Međunarodne unije izvršitelja, koja ima 73 članice.

U Bugarskoj postoji sličan model paralelnog izvršenja od strane suda i profesionalnih izvršitelja, koji je prihvaćen i u našem sistemu. U Makedoniji funkcioniše sistem isključivog izvršenja od strane profesionalnih izvršitelja. U Crnoj Gori je usvojen zakon koji uvodi izvršitelje u pravni sistem, ali je odziv veoma slab (za ovu profesiju prijavilo se samo njih četvoro). U Hrvatskoj je pod jakim uticajem advokatskog i notarskog lobija ukinut deo Ovršnog zakona kojim su u pravni sistem uvedeni javni ovršitelji, a pojedine poslove sprovođenja izvršenja preuzeli su njihovi javni beležnici.

Efikasan rad izvršitelja u svim predmetima izvršenja povećao bi prihode u državnom budžetu. Konačno, i možda najvažnije, obaveza jednake raspodele „komunalnih“ predmeta bilo bi jako antikoruptivno sredstvo u vreme kada se sprovodi državna strategija za borbu protiv korupcije. Takva obaveza za poverioce, uglavnom javna preduzeća, ali i druge, onemogućila bi neravnomernu raspodelu predmeta lišenu svakog kriterijuma i povlašćivanje pojedinih izvršitelja dodelom većeg broja predmeta, iz ličnog, političkog ili finansijskog interesa.

Izvršitelji nisu uterivači dugova, kako ih pogrešno nazivaju.Oni su profesionalci s prenetim javnim ovlašćenjima od strane države, da prinudno sprovode izvršenja, da rade ono što rade i sudski izvršitelji. Jasnije za sve bi bilo da su u zakonu nazvani javnim izvršiteljima, kao što imamo javne beležnike.

Advokat u Beogradu, bivši pomoćnik ministra za pravosuđe