Fiskalni savet predlaže solidarni porez
Fiskalni savet predložio je juče da se u 2014. godini uvede privremeni solidarni porez na veće penzije i plate u javnom sektoru. Porez od 10 odsto na penzija preko 25.000 dinara i na plate veće od 40.000 dinara, doneo bi više od polovine neophodne uštede ili 0,6 odsto BDP-a.
– Kontrola rasta plata i penzija u 2014. je dobra mera, ali neće biti dovoljna za potrebno smanjenje budžetskog deficita, rekao je predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović na jučerašnjoj konferenciji za novinare.
Dogodine će u državnom budžetu nedostajati najmanje 350 miliona evra, odnosno oko jedan odsto BDP-a, a solidarni porez na veće penzije i državne plate, sa nekim dodatnim uštedama, obezbedio bi potrebno smanjenje deficita.
Penzije do 25.000 dinara i plate do 40.000 dinara ne bi se oporezivale, objasnio je Petrović, već samo iznos koji premašuje navedenu sumu.
Tako bi, ako se ovaj predlog usvoji, penzija od 30.000 dinara u 2014. godini bila oporezovana sa 500 dinara, pa bi posle plaćenog poreza iznosila 29.500 dinara. Na platu zaposlenog u javnom sektoru od 50.000 dinara, porez od 1.000 dinara bi se obračunavao na razliku od 10.000 dinara preko neoporezivih 40.000, a na platu od 200.000 porez bi bio 16.000 dinara.
Petrović je napomenuo da bi se solidarni porez u 2014. odnosio na sve zaposlene u javnom sektoru, uključujući i javna preduzeća, i na nezavisne državne institucije poput Fiskalnog saveta, Narodne banke Srbije, Državne revizorske institucije.
On je kazao da bi solidarni porez trebalo da bude privremena mera, samo za 2014. godinu, ali nije isključio mogućnost da se produži i u 2015. godini.
Član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov naglasio je da su plate u javnom sektoru 25 odsto veće nego u privatnom i da uz to postoji sigurnost radnog mesta, tako da se uvođenje solidarnog poreza čini kao najpravičnija mera.
Kontrolisani rast plata i penzija u 2014. od 0,5 odsto u aprilu i 1,5 odsto u oktobru, iako je dobra mera, obezbeđuje uštede od jedan odsto BDP, ali će izdvajanja za kamate na državne kredite da porastu za oko 0,4 odsto BDP i „poješće” gotovo polovinu ušteda.
Odluka o rebalansu budžeta za 2013. već sredinom godine je ispravna, ocena je Fiskalnog saveta, ali će deficit umesto rebalansom planiranih 178 milijardi dinara iznositi oko 200 milijardi dinara. Zato rebalans nije potpuno odgovarajući, jer su projekcije prihoda budžeta optimistične, a ni sve predviđene uštede se najverovatnije neće ostvariti.
Prema rečima Vladimira Vučkovića, procena je Fiskalnog saveta da će prihodi republičkog budžeta biti za oko 15 milijardi dinara manji od predviđenih u rebalansu, dok će rashodi biti oko 10 milijardi veći od očekivanih.
Zato su oštro smanjivanje budžetskog deficita i zaustavljanje rasta javnog duga najvažniji zadaci ekonomske politike, jer je u protivnom kriza neizbežna.
Fiskalni savet upozorava i da javni dug nastavlja da raste, tako da na kraju 2013. godine može da dostigne i 65 odsto BDP-a. Na kraju maja, državni dug je iznosio oko 62 odsto BDP-a i u prethodna tri kvartala, kada je porastao za 3,2 milijarde evra, imao je rekordan rast.
– Ocene da je odnos javnog duga prema BDP-u znatno manji od 62 odsto posledica su nekih metodološki neispravnih tumačenja i isključivanja duga lokalne samouprave – ukazao je Petrović, kao što je pogrešna i tvrdnja da se javni dug tokom 2013. stabilizuje, pa čak i da opada.
Fiskalni savet u potpunosti je podržao opredeljenje vlade da počne neke od najvažnijih strukturnih reformi, kao što je plan vlade da okonča restrukturiranje društvenih preduzeća i najavljen zaokret u upravljanju javnim preduzećima.
Ono što nedostaje vladinom paketu antikriznih mera, ističu članovi Fiskalnog saveta, jeste reforma penzijskog sistema. Iako je vlada bila obavezna da je počne u 2013. godini, reforma penzijskog sistema je izbrisana sa liste planiranih reformi, piše u oceni rebalansa budžeta za 2013. godinu.