Borba za mesto „broj dva" na političkoj sceni

Poruka koju je Dragan Đilas uputio onima „koji veruju da imaju veći koalicioni potencijal od DS-a zato što bi se jeftino prodali”, kao i onima „koji znaju da politički neće postojati ukoliko se napravi ’velika koalicija’”, uz opasku da za njegovu stranku pitanje „velike koalicije” nije pitanje ko je iz evropske Srbije prihvatljiv Aleksandru Vučiću, nego kakav je Aleksandar Vučić prihvatljiv evropskoj Srbiji, najviše je isprovocirala lidera Socijalističke partije Srbije Ivicu Dačića.

Opet smo od njega čuli ono što je često ponavljao u leto prošle godine kada su vođeni intenzivni pregovori o formiranju nove vlade Srbije. I tada kao i sada tvrdi da nema ništa protiv koalicionog udruživanja SNS-a i DS-a, jedino, kako ocenjuje, to više ne bi bila velika koalicija, jer DS više nije velika stranka. Jedan od važnih argumenata u prilog tome su, kako kaže, loši rezultati demokrata na lokalnim izborima u pojedinim opštinama. 

Dačić je verovatno imao u vidu činjenicu da su demokrate na lokalnim izborima u Zaječaru, možda prvi put, u jednoj opštini ostali ispod crte, odnosno bez ijednog odbornika. Činjenica je međutim i da njegovi socijalisti nisu sjajno prošli na izborima u pojedinim opštinama. Uostalom, zbog loših rezultata u Kosjeriću, gde je SPS od 27 odborničkih mesta osvojio svega tri, član predsedništva partije Novica Tončev je, podsetimo, tražio održavanje sednice Glavnog odbora stranke gde bi se preispitao rad najviših stranačkih funkcionera. 

Ako je suditi po trenutnim rejtinzima, Dačić je u pravu. Jer, kas je reč o strankama koje su na poslednjim parlamentarnim izborima osvojile približno isti broj glasova u procentima  (SNS 24,04, a DS 22,06 odsto)  danas – godinu dana kasnije – istraživanja javnog mnjenja pokazuju da se taj odnos bitno promenio. Prema podacima do kojih je u svom junskom istraživanju došao Ipsos stratedžik marketing, SNS bi sada osvojio 42 odsto, a DS 17 procenata glasova. Istraživanje koje je radio Faktor plus, takođe prošlog meseca, pokazuje da bi za SNS glasalo 40,4, a za DS 12,6 odsto birača.

Socijalisti su i kod jednih i kod drugih na trećem mestu. Ipsos im daje 11 odsto, a Faktor plus pola procenta glasova manje. Tako se DS praktično našao u poziciji da bije ozbiljnu bitku sa SPS-om za poziciju „broj dva” na političkoj sceni.

Zašto je toliko važno biti broj dva, ako već ne možeš biti najjača stranka?

Mesto broj dva, kako kaže analitičar Dragomir Anđelković, ima višestruku važnost. Nije to, kaže on, samo pitanje neposredne političke koristi jer se sa te pozicije lakše ulazi u vladu nego i prirodnih pravila političke igre, težnje da budete jači, što je osnova da sutra budete prvi.

„Takođe, kada je stranka jača ona privlači ne samo glasove birača nego podstiče svoje članove da se ozbiljnije angažuju jer računaju da će nešto dobiti od lokala pa do centralnog nivoa. Samim tim, kad šaljete tu ideju ’ako nisam prvi bar sam drugi’, aktivizirate svoje simpatizere i članove”, objašnjava Anđelković.

Ne sme se, kako ističe, zanemariti ni činjenica da od toga kako je neka stranka pozicionirana zavisi i to koliku će podršku imati sa strane.

„Neki strani centri moći, relevantni za nas, od evropskih do američkih, žele da u Srbiji imaju bar dve snažne partije, žele neku protivtežu nekome ko je sada na vlasti. Ne zato što imaju nešto protiv stranke na vlasti već zato što ne žele samo jednog jakog partnera u Srbiji. Zato je važno da budete drugi, da imate neku realnu snagu, jer vas neće podržavati ako delujete metiljavo i slabo”, ocenjuje Anđelković.

Uz opasku da su trenutni rejtinzi prolazne stvari i da nemaju neku veliku važnost, pogotovo pošto izbori nisu na vidiku, Đorđe Vuković iz Cesida sukobljavanje čelnih ljudi SPS-a i DS vidi isključivo kao običan politički marketing. 

„Ovo su marketinške reakcije, onaj ko je u vladi pokušava da tu ostane što duže i pokaže nepotrebnost onih koji su van igre. Ja ne predviđam izbore uskoro, a kako će se menjati rejtinzi do tih izbora, to je teško u ovom trenutku prognozirati”, kaže Vuković.

On je uveren da će se na jakom drugom mestu naći stranka koja će pokupiti glasove koji su svojevremeno pripadali DS-u kada je bio na nekom vrhuncu moći.

„Moguće je reći da DS više nije velika stranka. Međutim, u tom prostoru će se ili naći reafirmisani DS ili će neko drugi biti velik i jak. Ne bi bilo prvi put da se neki prostor isprazni, ali ostaju birači. Ako se nešto bitno ne promeni, do sledećih izbora će biti dve stožerne stranke oko kojih će se formirati buduća vlada – SNS svakako, a videćemo ko će biti drugi. Nemojte zaboraviti da SNS nije ni postojao pre četiri godine, a sada je najjača stranka“, kaže Vuković.

Na pitanje koliko je verovatno da neko napravi na političkoj sceni ono što je uradio SNS, Vuković odgovara da je to realno sa tridesetak odsto biračkog tela, koliko je gravitiralo ka DS-u. Naprednjaci će, prema njegovoj proceni, stabilizovati rejting i imati blagi pad, ali će doći i do stabilizacije na drugom krilu.

„Da li će to biti pojačani LDP ili neka druga stranka ili će se oporaviti DS – videćemo. Teško je pretpostaviti da će SPS uzeti sve te nekadašnje birače DS-a. Meni je verovatnije da se oko birača „biju“ socijalisti i naprednjaci, iako to sada ne izgleda tako. Biračko telo DS-a će neko preuzeti pre ili kasnije”, uveren je Vuković.