Rajsko jezero pokraj višnjika

Oblačina – ispod samih vrhova malog Jastrepca neviđeni je raj. Neveliko, ali čarobno Oblačinsko jezero, okruženo brezama, borovima i topolama, daleko od svih komunikacija, fabrika i drugih savremenih zagađivača – mesto je gde caruje mir i gde sveži povetarac sa visokih gora neprestano vam puni grudi. Nije čudo što je na njegovim obalama na stotine Nišlija podiglo vikendice, a jedan grčki biznismen upravo je dovršio svoju vilu na tri sprata i ukrasio je cvećem i ukrasnim šibljem.

Kad se magistralnim putem Niš – Priština, posle petnaestak kilometara, stigne u Merošinu, opštinsko mesto, vredi truda skrenuti na sever i laganom vožnjom, krivudavim ali dobrim putem, preći četiri-pet kilometara i naći se na obalama Oblačinskog jezera. Prvi ljudi na koje nailazimo su pecaroši. Sreten Živković, penzionisani gumarski radnik iz Niša, veli da već dvadeset godina dolazi ovde, jer ga oduševljava mir i svežina prirode, ali, bogme, i ulov. U jezeru se mogu upecati somovi i do tridesetak kilograma, tolstolobik takođe, a šaran "divljak" i smuđ od pet-šest kilograma su uobičajeni darovi ove vodene površine.

Goran Ilić, direktor Turističko-rekreativne direkcije, ovde je pravi domaćin. On se stara o hotelu, ali i održavanju kupališta, ribnjaka, sportskih terena... – Kod nas je pastrmka na roštilju, uz dobra domaća pića, prava poslastica. Dnevni boravak staje 600, a pun pansion 1.100 dinara – kaže za "Politiku" Ilić. – Ovo je mesto gde se vikendom i praznikom okupljaju Nišlije i Prokupčani, i mladi i stari. Za Prvi maj je, na primer, bilo više od 3.000 posetilaca. Oko jezera naređaju se pecaroši, a po šumicama porodice i mala društva. Raspaljuju se roštilji, a ako nema ulova ribe, mogu u našem ribnjaku da se kupe šarani, amuri... U našoj pekari uvek ima svežih lepinja, pogača, naraslih belih hlebova – objašnjava Ilić.

Ovo je mesto gde se okupljaju i lovci, domaći i inostrani. Kraj ispod Jastrepca ima u izobilju lovnih ptica, a gore po bregovima i dolinama love se zečevi, srndaći, divlje svinje naročito. Međunarodne smotre pasa su, takođe, česte. Ali, sve nadmašuju noćni turniri u malom fudbalu, koji na lepo uređenim terenima okupljaju preko leta na hiljade mladih Nišlija, Prokupčana, Žitorađana, Kuršumličana... Na jezeru je, inače, zabranjena upotreba bilo kakvih čamaca, izuzev jedriličarskih, koje niški klub ovde koristi kao svoje glavno mesto vežbanja i takmičenja.

Ovaj božji mir i rajsku lepotu koriste i slikari. Krajem maja svake godine oni održavaju koloniju, a sve prostorije u hotelu iskićene su njihovim radovima koje su ostavili posle boravka na Oblačinskom jezeru.

Samo selo Oblačina postalo je poznato širom sveta po višnji "oblačinska" koja je ovde pronađena, a zatim kultivisana. U Toplici ona se sada uzgaja na više hiljada hektara, a to je i glavni izvozni artikal celog juga Srbije. Smrznuta, u vidu džemova ili sokova, višnja iz ovdašnjih voćnjaka već se odavno nalazi na pijacama i stolovima i Evrope i Amerike, pa i Azije i Dalekog istoka. Zahvaljujući najviše ovoj maloj voćki, uvek prepunoj roda, sela oko Oblačinskog jezera danas izgledaju, može slobodno da se kaže – evropski. možda isto tako, ovi ljudi dobru zaradu imaju i od povrća: rane papričice, paradajz, a i lubenice i dinje gaje se na svakom koraku. i dobra šljivovica, domaće vino, pored sokova, mogu da se nađu kod svih pravih domaćina, kojih ovde nije malo.