Sve više debelih mladih

Sistematski pregledi osnovaca u Srbiji govore da se svake godine povećava broj gojazne dece u školskim klupama. Pedijatri u domovima zdravlja tvrde da čak 90 odsto mališana uopšte ne doručkuje kod kuće i da glad utoljava na školskim odmorima i to u pekarama. Oni najčešće doručkuju lisnato testo, ručaju picu, a za užinu najčešće uzimaju čips i gazirano piće.
Međutim, stiče se utisak da se naši roditelji preterano ne brinu zbog sistematskog priraštaja u težini svojih naslednika a debljinu izjednačavaju sa – zdravljem.
– Početak školovanja obično označava i kraj redovnih obroka i dominacije kuvane hrane, a "kašiku" i svežu voćku klinci menjaju za grickalice koje imaju minimalnu hranljivu, a maksimalnu energetsku vrednost. Dodatni problem predstavlja činjenica da su mališani vodu gotovo potpuno zamenili sokovima i da dnevno popiju po dva litra gaziranog pića. Problematičnom zdravstvenom učinku gaziranih napitaka ne doprinosi samo šećer, već i kofein koji može uzrokovati tahikardiju i povišenje krvnog pritiska kod dece – objašnjava nutricionista dr Valentina Gregurić.

Naša sagovornica kaže da prosečan tinejdžer ne pripada Klubu ljubitelja zdrave hrane, a jedna od osnovnih karakteristika njihove ishrane jesu obroci u obliku malih zalogaja, tako da mu je glavni obrok u stvari – međuobrok. Mali zalogaji energije kojima se on snabdeva u toku dana su obično u obliku kesice čipsa ili mini pica, koji su bogati mastima, a siromašni gvožđem i vitaminima A i Ce. Osim toga, za adolescente je karakteristično da preko noći počinju da konzumiraju hranu i piće koja se do tada nije nalazila na njihovom meniju, kao što su gazirana pića, kafa i alkohol.

"Često izbivanje iz kuće i mogućnost sopstvenog izbora hrane dodatno smanjuju privlačnost mamine kuhinje – praksa govori da tinejdžeri trećinu dnevnih obroka konzumiraju van kuće, pa ne čudi što lanci restorana brze hrane tako dobro posluju. Osim toga, većina tinejdžera izbegava roditeljsku trpezu i zato što za stolom obično moraju da podnose izveštaj o tome šta su u školi učili, da li su bili propitivani i kako su uradili kontrolni zadatak", šaljivo zaključuje dr Valentina Gregurić.

Preliminarni podaci izvedeni iz nacionalnog istraživanja zdravlja stanovništva Srbije, koje su realizovali stručnjaci Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" doduše govore da u našoj zemlji nema epidemije gojaznih mališana, ali da raste procenat debelih tinejdžera. Drugim rečima, kada roditelji izgube kontrolu nad jelovnikom svoje dece, a ona se s porodične trpeze "presele" u restorane brze hrane, skazaljka na vagi počinje da raste.

Podaci iz studije ovog instituta, koja je pre nekoliko godina urađena pod finansijskim pokroviteljstvom UNICEF-a, pokazuju da 14 odsto mališana predškolskog uzrasta spada u kategoriju umereno do teško gojazne dece. Međutim, ono što zabrinjava nutricioniste jeste struktura jelovnika naših mališana i tinejdžera, koja potvrđuje da oni u potpunosti odgovaraju opisu "koka kola" generacije.

Ova studija takođe je pokazala da trećina dece i tinejdžera nema tri dnevna obroka, a dovoljno mleka i mlečnih proizvoda uzima tek svako treće dete. Ribu nikada ne jede čak 60 odsto dece, iako bi ona trebalo da "pliva" na porodičnoj trpezi najmanje dva puta nedeljno. Više od polovine mališana i tinejdžera ne jede dovoljno voća i povrća, a upravo ovakva ishrana pogoduje nastanku anemije, koja mališane čini podložnijim obolevanju od respiratornih, virusnih i bakterijskih infekcija i uzrokuje zaostajanje u rastu i razvoju.

Virus gojaznosti hara i američkim kontinentom, a njegove najveće žrtve su deca, dramatično apeluju stručnjaci američkog državnog instituta za zdravstvo. Oni gojaznost mališana proglašavaju za nacionalnu epidemiju i upozoravaju da čak trećina dece i tinejdžera ima prekomernu težinu.

A najnovija "municija" u borbi protiv gojaznosti mališana je najavljena zabrana prodaje tzv. brze hrane – hamburgera, čipseva i slatkiša u školskim restoranima i automatima za hranu. Podsećanja radi, pre tačno godinu dana najveći svetski proizvođači gaziranih pića – kompanije "Šveps", "Koka Kola" i "Pepsi" postigle su dogovor o uklanjanju bezalkoholnih gaziranih napitaka iz školskih automata. Proterivanju limenki iz đačkih klupa u najvećoj meri kumovali su rezultati nacionalnih istraživanja koja su ustanovila da deca koja piju samo jednu konzervu gaziranog pića dnevno, godišnje dobijaju čak – šest kilograma više. A gojazna deca su izložena dvostruko većem riziku od razvoja srčanih oboljenja, dijabetesa, raka, i artritisa.