Muzej Evropskih i Mediteranskih civilizacija

Specijalno za Politiku

Marsej – PrestonicaProvanse i najstariji grad Francuske gde su se još pre dvadeset šest vekova iskrcali kolonizatori sa grčkih brodova,  Marsej je pored Koščica proglašen prestonicom kulture 2013. godine. Grad sa najvećim brojem emigranata u Francuskoj, opstajao je kao nezavisnaenklava i kada je sve oko njega bilo okupirano. Ova mediteranska luka je autentična multikulturalna sredina sa svim dobrim i lošim stranama takve situacije: kulturološka vreva i mozaik s jedne strane, a s drugenesigurnost, koju ekonomska kriza i šarenolikost stanovništva još više produbljuju.

Muzej Evropskih i Mediteranskih civilizacija (MuCEM), otvoren 7. juna ove godine u modernom zdanju koje se nastavlja na marsejskukulu San Žan, koja isto ulazi u sklop izložbenogkompleksa, najvažniji je projekat u okviru jubilarne 2013. godine. Po projektu arhitekte Rudija Riciotija na četiri sprata ovog pravouganog zdanja odenutog crnim mrežastim „oklopom”, mogu se videti eksponati od čoveka-lava, do komada Berlinskog zida, starih mapa i savremenih video instalacija.

Niz kulturnih događaja obeležava letnju scenu evropske kulturne prestonice: filmski, muzički, plesni, folklorni kao i oni koje nije lako svrstati u samo jednu od kategorija. Na prestižnom međunarodnom festivalu autorskog dokumentarnog filma FID Marsej, bila su pozvana čak tri srpska filma: „Sitna ptica” Daneta Komljena, „Prolećna sunca” Stefana Ivančića i „Anplagd” Mladena Kovačevića.

 „Dokumentarni film ne treba shvatati kao žanr, već kao istraživačko polje… Filmovi koje odabiramone predstavaljaju film, već život”, kaže Žan Pjer Rem, direktor FID Marseja, koji je ove godine trajao od 2. do 6.  jula, i koji se već 24 godine održava svakog leta u ovom gradu. Međunarodni festival „Džez, pet kontinenata”, MIMI – multiumetnički festival na ostrvima u marsejskom zalivu ispred grada (jedno od njih, Friul, inspirisalo je delo „Grof Monte Kristo” Aleksandra Dime), međunarodni skup tango plesača, pa čak i međunarodnikonkurs u boćanju, upotpunjuju ponudu. Posetilac može da bira između mnogobrojnih muzeja koje ima ovaj grad – nakon Pariza na drugom mestu po broju izložbenih prostora, i gde se ove 2013. pored stalnih postavki mogu posetiti izložbe: „Od Van Goga do Bonara”, „Pikaso – Matis – Đakometi”, izložba Frensisa Bejkona, „Svetlost” u Prirodnjačkom muzeju, a neke izložbe postavljene su pod vedrim nebom.

Penjanje i spuštanje strmim ulicama takođe je nezaobilzana kulturološka šetnja koja otrkiva različite fizionomije Marseja. Crkva Notr Dam de la Gar podignuta na brdu dominira gradom, dok je katedrala Santa Marija Mažor, takođe u neovizantisjkom stilu, sagrađena u 19. veku na temeljima hramova iz 4. i 11. veka.

Ponuda je nepregledna, i ne samo 2013, dok traje zlatnodoba što se tiče administratativno-političkog priznanja gradu kao doslednom da i zvanično dobije titulu prestonice kulture, već i u svakom drugom trenutku. Ali, za Marsej treba odvojiti bar tri ili četiri dana, jer grad u kome je ubijen kralj AleksandarKarađorđević 1934. godine, nije grad-izlog, koji će zadovoljiti prosečnog turistu. Marsejotkriva svoje čari i svojenepregledne kulturološke slojeve tek kada čovek ima vremena da se malo sa njim saživi, kao i da lutajući otkriva sve ono što je istorija mediteranskih kultura ovde okupila na jednom mestu.