Kompromis u Ukrajini, izbori u septembru

Prema izveštajima agencija
Moskva, Kijev – "Politička kriza u Ukrajini je završena. Pronašli smo rešenje koje se ogleda u kompromisu", objavio je predsednik Ukrajine Viktor Juščenko juče rano ujutru, saopštivši novinarima da je, posle sedmočasovnih pregovora, postigao dogovor sa premijerom Viktorom Janukovičem da prevremeni parlamentarni izbori budu održani 30. septembra.
Kako su prenele svetske agencije, u pregovorima su učestvovali i predsednik skupštine (Vrhovne rade) Aleksandar Moroz, lider opozicije bivša premijerka Julija Timošenko, predsednik partije Naša Ukrajina Vjačeslav Kirilenko i sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost Ivan Pljušč.

Opozicione snage i predsednik Juščenko zalagali su se da izbori budu održani u junu ili julu, dok su Partija regiona premijera Janukoviča, socijalisti i komunisti tražili da izbori budu održani na jesen, što je bio i glavni "kamen spoticanja".

Pregovarači su se obavezali da neće dopustiti eskalaciju političke krize, da će težiti hitnom rešenju isključivo mirnim putem na osnovu dijaloga i rukovodeći se ustavom, i da niko ne prekoračuje svoja ovlašćenja i ne meša se u rad sudova i policije. Premijer Janukovič je posle postizanja dogovora izjavio da je njegov glavni princip pri rešavanju krize (nastale pošto je šef države 2. aprila, posle višemesečnih sukoba sa vladinom koalicijom, raspustio Vrhovnu radu i raspisao vanredne izbore) bio da bude obezbeđena legalna osnova za izjašnjavanje birača. Juščenko je potvrdio da će se Rada sastati u utorak i sredu, kako bi pripremila neophodan paket zakona radi sprovođenja izbora.

Predsednik skupštine i lider socijalista Moroz ponovio je da su Juščenkovi ukazi o raspuštanju Rade i raspisivanju izbora najpre za 27. maj i potom za 24. jun bili "sumnjivi sa tačke gledišta zakonitosti". On je dodao da "prevremeni izbori nisu najbolje rešenje za Ukrajinu, ali je to politička situacija koja je nastupila".

Predsednik Juščenko preuzeo je u petak, ukazom, kontrolu nad specijalnim policijskim snagama, što je bio znak produbljivanja političke krize u toj zemlji, a premijer Janukovič je ovaj čin odbacio kao protivustavan.

Ukrajina se pred postizanje dogovora suprotstavljenih političkih snaga nalazila u potpunoj političkoj i pravnoj konfuziji, gde su odluke Juščenka poništavali oblasni sudovi, a Ustavni sud, koji je na osnovu zahteva Rade trebalo da odlučuje o ustavnosti Juščenkovih ukaza, nije mogao da radi pošto je šef države smenio troje sudija, predsednik suda podneo ostavku, osam sudija otišlo na bolovanje, a sudije izabrale za vršioca dužnosti sudiju kojeg je predsednik smenio.

Vladajuća koalicija na čelu sa Janukovičem nije želela da učestvuje na izborima bez odluke Ustavnog suda. Kad je prošle nedelje predsednik smenio državnog tužioca Svjatoslava Piskuna, Ukrajina se našla na ivici nasilnog rešenja krize.

"Nadamo se da će postignuti dogovor omogućiti da unutrašnji problemi ukrajinske države budu rešeni u ustavnim okvirima", rekao je portparol Ministarstva inostranih poslova Rusije Mihail Kaminjin, komentarišući za rusku novinsku agenciju Itar-Tas razvoj događaja u Kijevu. "Mi smo više puta isticali našu zainteresovanost da politička situacija u susednoj Ukrajini bude stabilizovana", dodao je zvanični predstavnik ruskog MIP-a.