Udar partijske metle

Prva faza raspodele funkcija među koalicionim partnerima u novoj vladi Srbije je završena. Dobili smo nove ministre i državne sekretare (bivši zamenici ministara), a sada je u toku popunjavanje preostalih mesta u državnoj aparaturi. Prema nekim nezvaničnim podacima, posle odlaska bivše vladajuće garniture ostalo je upražnjeno oko dvestotinak mesta u državnoj upravi koje će stranke popunjavati svojim kadrovima. Na udaru partijske "metle" naći će se mnogi profesionalci u ministarstvima, a na njihova mesta će doći kadrovi bliski nekoj od vladajućih partija.

Zakon o državnim službenicima propisuje da politički deo svakog ministarstva čine samo ministar, državni sekretar i posebni savetnici (najviše tri po jednom ministarstvu), dok su svi ostali zaposleni državni službenici, čiji status ne zavisi od političkih promena u zemlji (pomoćnici ministra, sekretar ministarstva, načelnici odeljenja). Prilikom donošenja zakona 2005. godine rečeno je da je njegov smisao depolitizacija i profesionalizacija državne uprave. Zato je zakonodavac predvideo da se umesto deset funkcionera (kao do tada), po političkim kriterijumima biraju samo dva (ministar i državni sekretar).

Međutim, kako sada stvari stoje, čini se da se u mnogim ministarstvima neće držati zakona "kao pijan plota" te da će kadrovske promene obuhvatiti veći broj ljudi, odnosno da će u gotovo svim ministarstvima ovih dana posao dobiti partijski ljudi. To će uz formiranje šest novih ministarstava dovesti do daljeg opterećivanja državnog aparata.

Uvećanje državne administracije u strankama pravdaju time da svaki ministar želi da radi sa timom ljudi u koji ima poverenja. O tome ko će doći na koje mesto u ministarstvima nisu raspoloženi javno da govore. Uveliko se, međutim, šuška ko bi mogao da uskoči u koje ministarstvo, kao savetnik, sekretar ili službenik zadužen za odnose sa javnošću.

Tako se nezvanično može čuti da će prvi čovek novog Ministarstva ekonomije Mlađan Dinkić sa sobom dovesti ekipu ljudi sa kojima je radio u Ministarstvu finansija. U njegovo bivše ministarstvo doći će ljudi iz Demokratske stranke, koja je i predložila novog ministra Mirka Cvetkovića.

Na isti način će da postupi i nova ministarka omladine i sporta Snežana Samardžić-Marković koja će sa sobom povesti ekipu ljudi iz Ministarstva odbrane gde je radila kao pomoćnik ministra.

Prema nezvaničnim informacijama, nekadašnja funkcionerka G17 plus, a sada sekretar Evropskog pokreta u Srbiji Ksenija Milivojević trebalo bi da postane savetnik potpredsednika vlade Božidara Đelića.

Izvori "Politike" upućeni u stranačku kadrovsku politiku navode i da bi dojučerašnji savetnici predsednika Borisa Tadića – Dušan Spasojević i Bojan Dimitrijević trebalo da budu novi savetnici ministra odbrane Dragana Šutanovca.

Na svojim mestima neće ostati ni većina zaposlenih koji su u ministarstvima bili zaduženi za odnose za javnošću. Ukoliko je njihov bivši šef ponovo dobio neko ministarstvo po pravilu će otići sa njim. Ukoliko, pak, nije više član vlade njihov posao je ozbiljno ugrožen.

Tako bi, kako saznajemo, u ministarstvu odbrane za odnose sa javnošću trebalo da bude zadužena Nevenka Žarkov, iz Informativne službe DS-a. I ministarstvo spoljnih poslova na čelu sa Vukom Jeremićem, kako kažu isti izvori, imaće novog pi-ara Vesnu Sekerezović, bivšu urednicu u časopisu "El".

Danijel Apostolović, pi-ar Ministarstva finansija, nada se da će uprkos promenama zadržati posao. On je i posle odlaska Mlađana Dinkića ostao u ministarstvu. "Po pravilu svaki ministar dovodi sekretara ministarstva, tehničkog sekretara, šefa kabineta, savetnike", kaže Apostolović.

Dr Zoran Lilić, predsednik udruženja "Pravnici za demokratiju" smatra da je sasvim normalno što svaki ministar pravi svoju najužu ekipu, određuje savetnike sa kojima će raditi.

"Savetnici ministra ne biraju infrastrukturu ministarstva. To što neko odlazi sa položaja savetnika u jednom ministarstvu u neko drugo ministarstvo stvar je političke procene. Ceh se plaća na izborima. Političke stranke treba da objašnjavaju zašto na primer neko iz Ministarstva odbrane treba da vodi Ministarstvo omladine i sporta ili zašto se za pojedine kadrove prave nova ministarstva", kaže dr Lilić.

On ističe da je najveći problem feudalizacija ministarstava, pa vlada ne funkcioniše kao celina nego svaka partija ima određeno ministarstvo kao svoj politički plen. To ima za posledicu da se u ministarstvima ne menjaju samo politički funkcioneri nego se ide u promenu čitavog profesionalnog kadra. "Ne treba, međutim, zanemariti činjenicu da taj profesionalni kadar nije baš toliko profesionalan, jer je on u prethodnim promenama dolazio kao politički kadar", napominje Lilić.

U razvijenim zemljama, kako kaže, postoji birokratija, stručnjaci, čiji posao nije ugrožen padom vlade. Zahvaljujući njima sistem je stabilan. U Italiji je vlada padala takoreći svake nedelje i to nije imalo negativnog efekta na ostvarivanje nacionalnog interesa.

Iskustvo iz drugih država, kako kaže, govori da bi čak i državni sekretari trebalo da budu ne toliko političke ličnosti koliko profesionalci, koji zastupaju pre svega interes ministarstva.

Koliko će se poštovati kriterijum profesionalnosti, a koliko će biti od značaja partijska pripadnost videće se i na primeru izbora novih pomoćnika ministara. Vlada je na prekjučerašnjoj sednici usvojila izmene i dopune Zakona o državnim službenicima kojima je produžila rok za konkurisanje na upražnjena mesta pomoćnika ministara (koji su po zakonu profesionalci, nezavisni od promene vlade, biraju se na pet godina). Ovo će za stranke nove vlade biti veliko iskušenje, jer je to dobra prilika da se izborom na ta mesta namiri još jedan broj partijskih kadrova.

I pored svega dr Lilić je uveren da se situacija menja nabolje te da će u budućnosti u državnom aparatu sedeti veći broj birokrata nego političara.