Muzej kamena na farmi kokošaka

Mionica – Kada je, zbog izostanka državnih subvencija, prodao i poslednju od 30 autohtonih krava buša, mnogi su pomislili da se diplomirani biolog, istraživač i seljak Predrag Petrović, iz mioničkog sela Paštrića još zadugo neće oporaviti. Međutim, on je iznenadio ne samo meštane nego i predstavnike struke – otvorivši u okviru svog domaćinstva Muzej kamena.

Muzej je smešten u prostoru adaptiranog sprata Petrovićeve živinarske farme u kojoj već nekoliko godina nema koka nosilja.

Ovaj smeo poduhvat realizovan je u okviru tzv. javnog partnerstva gde je jednu vrednu privatnu inicijativu podržalo: Ministarstvo prostornog planiranja, rudarstva i prirodnih resursa, Geološki zavod Srbije, Rudarsko-geološki fakultet iz Beograda, Regionalna privredna komora Valjevo i opština Mionica.

Ipak, kako je Petrović na otvaranju muzeja rekao, od njegove namere ne bi bilo ništa da mu „vetar u leđa” nisu bile i 52 kamenorezačke radnje iz Mionice i vlasnici oko 80 privatnih kamenoloma čuvenih sruganičkih ploča kojima je svojevremeno obložena i znamenita zgrada opere u Beču.

Iako je pregurao osmu deceniju, prof. dr Ivan Filipović je preuzeo ulogu autora postavke eksponata koji su se našli pod krovom ovog jedinstvenog muzeja. Filipović smatra da je ovo ohrabrenje i za struku, a za „Politiku“ objašnjava da se postavka sastoji od šest geoloških stubova koji pokazuju sve relevantne činjenice sukcesije u rasponu od 390 do 65 miliona godina. Izloženo je više od 300 geoloških eksponata, od srednjeg devona, pa do gornje krede, tj. perioda kada su izumrli dinosaurusi.

– Svaki stub obuhvata dešavanja u Zemljinoj kori od više desetina miliona godina, ima svoj profil, kao i fotografije terena sa kojeg su uzeti uzorci. Dakle, u pitanju je geonasleđe i geodiverzitet severozapadne Srbije koji obuhvata prostor jadarskog terena. Prema najnovijim saznanjima, nekada je činio celinu Dinarida i Južnih Alpa – kaže profesor Filipović.

Pored edukativnog značaja, profesor Filipović dodaje da će muzej u Paštriću biti i kompas za pronalaženje vrednih i retkih minerala i ruda u severozapadnoj Srbiji, tj. u kolubarskom, mačvanskom i zlatiborskom okrugu i Podrinju.

Domaćin muzeja Predrag Petrović smatra da je ovo i neka vrsta decentralizacije sedišta sličnih institucija u državi sa reprezentativnim geoparkovima, kao i dobra prilika za razvoj geoturizma.

– Muzej se nalazi na vratima Struganika, pored zaštićenog prirodnog dobra pećine u Ribnici i neposrednoj blizini pećine koju su ljudi naseljavali pre 40.000 godina. Ako ovu priču društvo i dalje ne bude podržavalo, najmanji trud će biti zatvoriti vrata i ponovo u objekat uneti koke nosilje. Naravno, to bi bio prvorazredni poraz, ali prema tvrdnji iz Ministarstva prostornog planiranja, rudarstva i prirodnih resursa, Muzej kamena u Paštriću neće se pre vremena „okameniti“ – kaže Petrović.

Inače, kamen je u ovo mioničko selo proteklog vikenda okupio brojne stručnjake, javne ličnosti, meštane i ljubitelje prirode iz Valjeva, Beograda, Novog Sada, Sremske Mitrovice i drugih mesta. U prigodnim besedama dr Jovan Striković je kazao da nikada nije bio sam ako se nalazio u blizini kamena. I veliki glumac Petar Božović podsetio je da se i Hrist obratio kamenu govoreći da će na njemu graditi svoju crkvu. „To nije čovek nego stanac kamen“.