Sudbina Viktora Eleka i njegove vile

Zrenjanin – Dve lepe građevine odlukom Vlade Srbije nedavno su dobile status spomenika kulture, što znači i posebnu državnu zaštitu. Reč je o vilama koje su dobile imena po Viktoru Eleku, začetniku bečkerečke industrijalizacije, i Paji Pinu, velikobečkerečkom geometru. Kako je kod nas započela tranzicija, tako je zaštićeni status veoma važan. Novi biznismeni ne samo da kidišu na vredne zgrade, nego ih i nemilice ruše, ne bi li atraktivan prostor koristili za sticanje profita. Zato su istoričari umetnosti iz ovdašnjeg Zavoda za zaštitu kulturnih spomenika uložili višegodišnji trud i konačno se izborili za to da dve vredne kuće stave na „skrovito mesto”.

Elekova vila sagrađena je 1911, kada i ceo kompleks fabrike šećera, iz koje će se kasnije razviti donedavno moćna zrenjaninska prehrambena industrija. Vila je najluksuzniji objekat u tom delu grada i najreprezentativnijih primer ove vrste arhitekture u gradu na Begeju. Istoričarka umetnosti Vesna Karavida kaže da svojim arhitektonskim odlikama i istorijskim vrednostima svedoči o načinu na koji su živeli imućni Bečkerečani u prvoj polovini prošlog veka. Sačuvani su planovi izgradnje na kojima je potpisan praški arhitekta Viktor Beneš.

– Celokupan utisak koji odaje objekat, zajedno s obradom detalja, u potpunosti odražava vreme u kojem je nastala, nedvosmisleno ukazujući na secesiju kao likovno stilsko uporište s elementima industrijske arhitekture toga doba – ističe Karavida i naglašava izuzetne vitraže stakloresca Ivana Marinkovića iz Zagreba.

Zgrada je finansirana iz budžeta tadašnje Torontalske županije i građena kao elitni prostor u kojem je boravio Viktor Elek, direktor šećerane trideset godina. Ovog češkog Jevrejina obesili su Nemci na početku okupacije, a na plakatu kojim je najavljeno javno smaknuće, zajedno s Elekovim, nalazilo se i ime Cvete Cukića, nesrećnog golmana fudbalskog kluba ASK iz obližnjeg sela Aradac. U predratnim godinama Cukić je nehotice povredio Bona, centarfora kluba Švebiše, koji je okupljao banatske Nemce. Zbog faula na utakmici golman je ležao i u zatvoru, a zbog odmazde je i obešen, zajedno s direktorom šećerane. Oni su bili među prvim nemačkim žrtvama u Zrenjaninu, koji se uoči Drugog svetskog rata zvao Petrovgrad.

Elekovu vilu danas naseljava firma koja je u ovaj deo industrijskog predgrađa ušla posle privatizacije. Solidno je očuvana i u dobrom je stanju, za razliku od šećerane, koja je bankrotirala i završila u starom gvožđu.

Druga zaštićena kuća, takozvana Pinova vila, u mnogo je gorem stanju. Sagrađena je 1894. godine. Planove za izgradnju potpisao je ugledni peštanski arhitekta Laslo Đaluš, predavač na budimpeštanskoj Školi primenjenih umetnosti i plodan graditelj monumentalnih javnih objekata, ali i građevina sakralne arhitekture. Istoričari umetnosti tvrde da je reč o jedinom njegovom graditeljskom ostvarenju u Velikom Bečkereku, a njegova osnovna arhitektonska zamisao u ovom slučaju se svrstava u romantizam, pošto je njen izgled izvorno inspirisan izgledom dvoraca iz srednjeg veka. Zrenjanin građevinu pamti kao Pinovu vilu, po geometru Paji Pinu, koji je bio njen poslednji kupac, nakon što je do novca došao između dva rata i naseljavanja ovih prostora u tadašnjim kolonizacijama. Geometru je ta kuća oduzeta u vreme nemačke okupacije, a posle rata njom je raspolagala država. Danas je devastirana i grad za nju nikako da nađe rešenje. Mladi umetnici okupljeni u grupi UA proglasili su je simbolom destrukcije.