Krov nad glavom i mesto u društvu

U izveštaju Predstavništva Visokog komesarijata UN za izbeglice u Srbiji (UNHCR), koji je nedavno urađen, navedeno je da se u Srbiji nalazi 97.953 izbeglica iz BiH i Hrvatske, kao i 206.798 raseljenih lica sa Kosmeta. U razgovoru za "Politiku" Lenart Kotsalainen kaže da se u UNHCR sa razlogom pretpostavlja da među raseljenim licima sa Kosmeta procentualno ima više ekstremno siromašnih ljudi nego među stanovnicima Srbije.

U toku je, po rečima našeg sagovornika, istraživanje među raseljenim licima sa Kosmeta o uslovima u kojima oni žive. Ovo istraživanje radi se u saradnji sa udruženjima raseljenih lica i sa Republičkim zavodom za statistiku. Očekuje se da će biti gotovo do kraja ove godine. Tada će se, kako kaže Kotsalainen, tačno znati koje su grupe među raseljenima najugroženije i gde se one nalaze. Raspolagaće se podacima kome, gde i kakva pomoć treba da se uputi.

Potpuno su bez osnova nagađanja i pretpostavke da će bolje uslove za život raseljenika u Srbiji njih odvratiti od namere da se vrate svojim kućama na Kosovu. Ali, bitno je da, kako kaže naš sagovornik, dok su raseljenici u centralnoj Srbiji, da im se obezbede normalni, odnosno uslovi dostojni života. To isto važi i za raseljene Srbe i za raseljene Rome.

UNHCR ima nameru da zajedno sa Vladom Srbije sačini program za smeštaj i zaposlenje raseljenih lica. Za to su potrebna velika finansijska sredstva. Njih ne mogu da obezbede UNHCR i Vlada Srbije sami, već je potrebna saradnja sa međunarodnim donatorima.

Programske akcije bi se fokusirale na područja i gradove u kojima se nalazi najviše raseljenih lica.

Ono što UNHCR radi u ovom trenutku jeste dodela jednokratne pomoći najugroženijim porodicama. To zavisi, kako kaže naš sagovornik, od veličine porodice. Inače, jednokratna pomoć se kreće od 2.000 do 3.000 evra.

Raseljeničkim porodicama, koje su same počele da zidaju kuću, UNHCR pomaže u vidu određene količine građevinskog materijala... Započela je i dodela mikrokredita za raseljena lica i to preko partnera UNHCR.

"Stanje jeste teško, ali se polako napreduje. U Vranju je, recimo, urađen projekat za bolje stanovanje izbeglica i raseljenih lica. U određenim krajevima centralne Srbije i Vojvodine nudi se poljoprivredno zemljište, pa i cela imanja sa kućama, po relativno niskim cenama. Bilo bi poželjno da se pronađu donatori i kreditori koji bi za izbeglice i raseljene obezbedili kredite za kupovinu poljoprivrednog zemljišta. No, to nije dovoljno. Za pokretanje poljoprivredne proizvodnje potreban je početni kapital. Zatim, potrebna je i osnovna poljoprivredna mehanizacija. Što bude bilo više para, to će više posla moći da se uradi. Nadamo se", kaže Lenart Kotsalainen, "da pomoć dajemo ljudima prema njihovim potrebama".

Postoji još jedna šansa za mlađe izbegličke i raseljeničke porodice koje mogu i žele da se bave poljoprivrednom proizvodnjom. Naime, u Vojvodini i istočnoj Srbiji postoje staračka domaćinstva, koja ne mogu da obrađuju svoje zemljište i održavaju objekte i imanje. Oni, ostareli muž i žena, primili bi u svoju kuću mlađu porodicu izbeglica ili raseljenika, koja bi obrađivala poljoprivredno zemljište. Od stvorenog prihoda mogli bi relativno dobro da žive i starci i izbeglička ili raseljenička porodica... Posle smrti staraca, izbeglička ili raseljenička porodica bi nasledila njihovo imanje.

Ovaj program je, po rečima našeg sagovornika, već počeo da se realizuje i to u saradnji sa Narodnom kancelarijom predsednika Republike.

Važno je, po rečima našeg sagovornika, da se ostvaruje pomak, pa makar i neveliki. Ali, ima i značajnih akcija, pa i pravih poduhvata. Tako je UN Habitat započeo program izgradnje stanova za izbeglice, koje su se opredelile za integraciju u lokalnu sredinu. Kako navodi Lenart Kotsalainen, iz ovog programa završava se nekoliko stotina stanova u opštinama Pančevo, Stara Pazova, Čačak, Kragujevac, Kraljevo, Niš i Valjevo.

Kada izbeglice vide krov svoje kuće onda, kako reče naš sagovornik, osete sigurnost, a nada i perspektiva se ponovo vraćaju u njihov život.