Bez kamate za zakasnelu uplatu poreza

Iako je poslednji rok za plaćanje poreza na imovinu bio 15. maj, građani koji nisu izmirili svoje obaveze prema državi neće morati da plate zateznu kamatu. Poreske prijave i ove,  kao i nekoliko ranijijih godina kasne. U Poreskoj upravi ovo potvrđuju, iako su obveznici bili dužni da do prijema novog rešenja za drugi kvartal ove godine plate porez.
Inače, pravilo je bilo da država građane koji zakasne samo jedan dan u izmirivanju svojih obaveza, u ovom slučaju plaćanju poreza na imovinu, dobro udari po džepu.

Neretko primnjenjuju se i oštrije sankcije. Od novčane do zatvorske kazne, zaplene imovine... U obrnutom slučaju, kada država kasni u dostavi rešenja za plaćanje poreza na imovinu, nalazi mnoštvo izgovora za to. Od toga da se čekalo "na formiranje vlade", bez koje nisu mogla čak ni poreska rešenja da se odštampaju, do toga da lokalna samouprava, u čijoj je ovo od ove godine nadležnosti, ni za šest meseci nije uspela da obezbedi tehničke preduslove za rad.

Izvestan alibi država za sebe pokušava da nađe i time što ove godine vanredno "abolira" građane od plaćanja kamate za svaki dan zakašnjenja plaćanja poreza na imovinu. Iako joj je do sada to uvek bio glavni adut da sve neposlušne privoli da na vreme namire dug državi.

U Poreskoj upravi Srbije potvrđuju, za "Politiku", da primenom Zakona o finansiranju lokalne samouprave od 1. januara 2007. godine oni više nisu nadležni za utvrđivanje, kontrolu i naplatu izvornih prihoda lokalnih samouprava.

Tokom 2007. godine, jedinice lokalne samouprave (opštine i gradovi) – njih 140 – procenile su da nisu spremne da samostalno izvršavaju poslove utvrđene Zakonom o finansiranju lokalne samouprave, tako da su iskoristile zakonsku mogućnost da zaključe ugovore o pružanju tehničke i druge pomoći za administriranje izvornih prihoda sa Poreskom upravom.

Zaključivanjem ugovora, Poreska uprava je dobila pravo da sprovede postupak utvrđivanja poreza na imovinu i to za 140 opština i gradova koji su do 22. maja ove godine s njom sklopile ugovor. Oni koji to nisu učinili – grad Beograd sa 17 opština, Kragujevac, Vrnjačka Banja, Žabari i Vranje, poslove utvrđivanja, naplate i kontrole izvornih prihoda lokalne samouprave obavljaće samostalno.

Postupak donošenja i štampanja rešenja za porez na imovinu je u toku, a poslednji rok za dostavljanje rešenja poreskim obveznicima je 15. jun 2007. godine. S obzirom na to da su 22. maja opštine i gradovi sklopili poslednji ugovor, u Poreskoj upravi smatraju da nema kašnjenja u postupku donošenja rešenja za porez na imovinu.

Inače, utvrđivanje poreza na imovinu Poreska uprava vrši u skladu sa važećim Zakonom o porezima na imovinu koji jedinstveno uređuje pojam poreskog obveznika, stopu i osnovicu poreza na imovinu, za razliku od lokalnih samouprava koje će poslove utvrđivanja poreza na imovinu vršiti u skladu sa Zakonom o finansiranju lokalne samouprave koji daje mogućnost da svaka lokalna samouprava samostalno utvrđuje osnovicu za porez na imovinu.

U Poreskoj upravi Srbije potvrđuju i da naplate zatezne kamate neće biti, jer su obveznici bili dužni da do prijema novog rešenja za drugi kvartal ove godine izmire svoje obaveze.

Dušan Bajec, član Gradskog veća zadužen za finansije, ističe da problema zapravo uopšte nema, te da građani slobodno, na osnovu prošlogodišnjih rešenja, mogu i za drugi kvartal ove godinu da uplate ratu poreza na imovinu. Pri tom ostaje nejasno za koliko će ovogodišnji iznos poreza biti uvećan u odnosu na lane.

On istovremeno tvrdi da nikakvog plaćanja zateznih kamate neće biti, te da je do zastoja došlo, jer se još uvek rešavaju tehnički problemi u formiranju Poreske uprave Beograda.

Na pitanje kada bi taj deo posla mogao da bude gotov, Bajec ne može u ovom času da odgovori, ali čim se tehničke detalji doteraju poreznici grada će grunuti sa slanjem rešenja o porezu na imovinu.

Da su lokalne samouprave na vreme zaključile ugovor s Poreskom upravom ili bile dovoljno ažurne da same odrade ceo posao, pometnje među građanima ne bi ni bilo. Uobičajeno su rešenja za tekuću godinu stizala tokom marta, odnosno najkasnije do kraja aprila.

Upućeni, međutim tvrde, da prebacivanje nadležnosti s republičke na gradsku poresku upravu nije i jedini razlog kašnjenja, već da je problematičan i pravilnik za obračunavanje osnovice za porez na imovinu jer još uvek – nije urađen!?

Oni koji godinama plaćaju ovaj porez znaju da je on svake naredne veći za rast cena na malo. Vredi podsetiti da su poreznici početkom ove godine najavljivali maksimalno povećanje od oko 10 odsto.

Ranijih godina građani su do 15. maja sami morali da upišu sumu koja je jednaka iznosu plaćenom u februaru na ime akontacije prve rate, a istovremeno je bio jednak četvrtini sume iz poreskog rešenja za 2006. godinu. U slučaju da su omašili pravi iznos i platili manje, sledila je zatezna kamata.

Primera radi, ako je poresko rešenje za 2006. godinu iznosilo 3.000 dinara, ove godine na ime akontacije treba uplatiti 750 dinara. Rok za izmirenje treće rate poreza na imovinu ističe 15. avgusta, a za poslednji kvartal 15. decembra. Lane je rešenje za ovaj porez dobilo 1,4 miliona građana i oko 70.000 preduzeća, potvrđuju u Poreskoj upravi.

Osnovica poreza na imovinu kod nepokretnosti je tržišna vrednost stana, vikendice, na dan 31. decembra prethodne godine za koji se utvrđuje i plaća ovaj namet. Tržišna vrednost nepokretnosti utvrđuje se svake godine umanjena za amortizaciju po stopi od 1,5 odsto, a najviše do 70 procenta.