Optužnica za korupciju na carini

Specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal podiglo je juče optužnicu protiv 28 osoba zbog korupcije na carini, primanja mita i zloupotrebe službenog položaja. Kako je saopštio Tomo Zorić, portparol Specijalnog tužilaštva, sumnja se da je na ovaj način pričinjena šteta od više desetina miliona evra.
Optužnica, koja još nije stupila na pravnu snagu, napisana je na 247 kucanih stranica i za sada je, po broju stranica, najduža koju je ovo tužilaštvo ikad napisalo.

Zorić navodi da je cilj ove kriminalne grupe bio da se prema određenim korisnicima navodnog uvoza ne primene mere carinskog nadzora i kontrole, kao što su pregled i čuvanje robe, stavljanje carinskih obeležja i tako dalje. Tako se sprečavalo sprovođenje postupka carine i plaćanje carinskih i drugih obaveza.

Na ovaj način je omogućavano krijumčarenje akcizne robe, naftinih derivata i komercijalne robe velikih vrednosti sa područja Turske, Bugarske, Kine i Makedonije na područje Republike Srbije.

Načini rada ove grupe bili su raznovrsni. Za kamione sa velikim količinama navedene robe, u čijoj je dokumentaciji bilo naznačeno da su u tranzitu kroz Srbiju, fiktivno je prikazivano da su natovareni robom izašli iz zemlje. U stvarnosti, roba je istovarivana na području Srbije i prodavana "na crno", neocarinjena i bez plaćenog poreza.

– Najčešće su u pitanju bili šleperi koji su prenosili terete od 15 do 30 tona. Prema našim saznanjima, prošlo je nekoliko stotina takvih šlepera – rekao je Zorić.

Portparol kaže da je jedan od načina ove grupe bio i uvoz tekstilnih i drugih proizvoda najčešće iz Turske, a zatim je roba prevožena preko administrativnog punkta Rudnica sa fiktivnom dokumentacijom u kojoj je naznačeno da se roba isporučuje nekom preduzeću sa područja AP Kosova i Metohije. Posle prelaza preko ovog administrativnog punkta, u međuzoni između centralnog dela Srbije i Kosova i Metohije, roba je alternativnim pravcima vraćana, odnosno, krijumčarena u Srbiju. Zatim je preko mreže posrednika i preprodavaca ilegalno prodavana kupcima na području Srbije.

Na ovaj način država je oštećena ne samo na ime neplaćenog poreza i carine, već i tako što je preduzetnik iz Srbije, navodni prodavac robe, imao pravo da traži povraćaj poreza.

D. Čarnić