Legat „izgubljenoj generaciji"

„Naš osnovni zajednički imenitelj je da svi mi živimo na maloj planeti, dišemo isti vazduh, bdimo nad budućnošću naše dece i svi smo smrtni”, poručio je pre pola veka američki predsednik Džon Kenedi u govoru uoči potpisivanja istorijske Povelje o delimičnoj zabrani nuklearnih proba sa liderom tadašnjeg SSSR-a Nikitom Hruščovim.

Dogovorom je svet u vreme kubanske raketne krize 1962. izbegao najtežu vojnu konfrontaciju Hladog rata, a Kenedi je pokazao snagu lidera sa vizijom.

U vremenima rastućih, istina drukčijih i pre svega ekonomskih i finansijskih globalnih tenzija, Kenedijeve reči da treba da „bdimo nad budućnošću naše dece” odjekuje kao eho u dva odvojena globalna  upozorenja.

Međunarodna organizacija za rad (ILO) i Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) ovih dana, uoči tekućeg samita G20, ističu da svet nedovoljno razmišlja o budućnosti dolazećih generacija a da će posledice tog nemara biti opasno nepredvidive.

Više od 93 miliona stanovnika grupacije G20 najrazvijenijih država sveta danas je bez posla, a biće ih još više, konstatuje ILO

koji je pre dve godine upozorio da zbog nezaposlenosti rizik socijalnih nemira raste u 45 od 118 država sveta u kojima ta UN agencija deluje.

Istovremeno, 78 miliona mladih širom sveta danas nema posao. U Evropi, gotovo četvrtina onih ispod 25 godina ne radi. Osam miliona mladih u uzrastu 15-24 godine niti je u školi, niti ima posao, niti je na birou rada, uz velike šanse da sklizne na socijalnu marginu i siromaštvo.

OECD takođe beleži da će gotovo 50 miliona stanovnika 34 najrazvijenije zemlje sveta biti bez radnog mesta do početka 2015.

Da li svet svojim sadašnjim postupcima stvara „ izgubljenu generaciju” budućnosti, kako sa zebnjom konstatuje Evropski parlament? Da li lideri sveta imaju viziju za vremena koja dolaze? Ili će biti da je zamračena budućnost posledica globalne „krize liderstva” o kojoj se toliko govori?

Širom Evrope, vladajuća je norma štednje i otpuštanja ljudi iz javnog sektora, što dodatno uvećava problem. U Grčkoj je 2.000 zaposlenih već dobilo otkaz, a vladu čeka obaveza da do 2015. otpusti 15.000 državnih službenika. Nezaposlenost je 27 odsto, a kod mladih rekordnih 62 procenta. Šta je poruka: snađite se.

Konsolidujući svoje finansije, Evropa ne bi smela da ugrozi svoju budućnost, upozorava  Laslo Andor, komesar EU za zapošljavanje, dok nemački ministar finansija Volfgang Šojble strahuje da bi neuspeh u bici protiv akutne nezaposlenosti mladih mogao da „rastrgne Evropu i dovede do revolucije”.

Koliko se i kako sadašnja generacija političara razvijenog sveta trudi da razreši dužničko-ekonomsko-političku saznajemo do detalja sa raznih njihovih samita po luksuznim lokacijama. Šta o onome što nude misli generacija osam miliona „lebdećih omladinaca” Evrope saznajemo sve češće preko masovnih uličnih protesta.

U suočavanju sa mogućnošću da iza sebe ostavi „izgubljenu generaciju” , Evropa nije usamljena: sporovozni, gotovo birokratski odnos političara prema mnogim akutnim izazovima prisutan je širom sveta. Sebični interesi biznisa danas zamagljuju pogled na sutra.

Besperspektivnost i apatija – koje se lako pretvaraju u gnev – utiču da generaciju bez posla malo zanimaju teme koje crpu dnevnu pažnju i energiju  globalne političke elite.

Mare li za ishod ministarskog sastanka Svetske trgovinske organizacije u decembru na Baliju koji bi, kakav god da bude, mogao da odredi mnoga pravila globalnog biznisa sledećih decenija? Za novu bitku za naftne koncesije u Somaliji, Albaniji, Omanu ili Vijetnamu? Za sledeću etapu vojnih manevara na Pacifiku ili za očekivanu bitku za pijaću vodu na Bliskom istoku?

Onaj bez posla i budućnosti nema ništa od najave odsudne bitke protiv poreskih rajeva, problem sve starije Evrope, „Stvaranja pravila puta 21. veka” o čemu je krajem prošle sedmice govorio američki potpredsednik Džozef Bajden u Vašingtonu.

Jaz između egistencijalnih nedoumica naslednika i prioriteta političkih patrijarha današnjice izgleda ogroman. Mnogo je onih koje surova stvarnost uverava da elita nema pravu viziju kako da „bdi nad budućnošću naše dece”.

Ako svet hitno ne osmisli globalni okvir za podsticaj privrednog rasta , stopa nezaposlenosti među mladima u sledećih pet godina nastaviće da raste, uz sve veću malodušnost i društvenu samoizolaciju najmlađih na tržištu rada, upozorava ILO.

Sa osmatračnice današnjice posmatrano, lideri koji razvijeni svet pokušavaju da izvuku iz najteže krize od Drugog svetskog rata, toliko su opsednuti interesima vlasti i profita, da moguće nisu ni svesni da stvaraju „izgubljenu generaciju”.

Nemirenje sa takvim legatom i iskonska potreba za budućnošću, lako mogu da znače da će buđenje lidera bez vizije biti bolno.