Prvi u Srbiji, drugi u vladi

Državni funkcioneri i mediji neobično pažljivo su forsirali funkciju „prvi potpredsednik vlade”, što je značilo da njen nosilac nije samo prvi među jednakima. Aleksandar Vučić je od samog formiranja vlade imao viziju političkog uspona, na njoj je radio nemački precizno, bez velikih reči, u medijskim pojavljivanjima klonio se razbarušenih metafora i nikada nije delovao opušteno.

Pošto nam je Vučić otkrio da pažljivo iščitava protestantskog pravnika, sociologa i političara Maksa Vebera, moguće je zaključiti da se prvi potpredsednik rukovodi njegovim trima aspektima vlasti: harizmatskim, tradicionalnim i racionalnim. Što se tiče harizme, verovatno je svestan da ne bitrebaloda igra na tu kartu, ali zato njegov vrtoglavi rejting u istraživanjima javnog mnjenja počiva na preostala dva.

S tim, što je i u tome, kao i na liniji Nikolić–Dačić, našao pravu meru. Nikada ne izgleda napaćeno,ali je uvek zabrinut i nikada ne kaže previše, naročito ne žargonom ulice, ali je zato svaka njegova reč „zlatna”, možda zato jer oVučićunepišuskandal-majstorinitije interesantan „skrivenim kamerama”.

Da je lider tihog govora i velikog uticaja ubedljivo najmoćniji čovek u Srbiji pokazao je kada od kosovskeplatformesvog drugogpolitičkogocanijeostaonikamennakamenu ili kada je posle brojnih Dačićevih razgovora u Briselu, koje je posmatrao sa strane, odlučio da ode u evropsku prestonicu i reši problem.  Nemci su mu veoma zahvalni na tome, jer im je trenutno najvažnije da se primenjuje Briselski sporazum i ne propuštaju da napomenu da „nema razloga da se sumnja u njegovu pouzdanost”.

Što se tiče domaće javnosti, desničari ne mogu da mu oproste rečenicu da je „Srbija ovim Vidovdanom preokrenula tok istorije”, ali je zanimljivo da mu čak ni ti ne osporavaju da je elegantno uspeo da „iznese” svoj politički zaokret.

Ali sadašnji prvi potpredsednik jednog dana neće izgubiti vlast ni zbog Kosova ni zbog EU. Jer kada „običnog” građanina, zainteresovanog za politiku tek površno, pitate po čemu pamti Vučića u poslednjoj godini dana, neće se setiti ni ruskih „migova”, ni ležanja na podu skučene evropske kancelarije u Briselu, ni budžeta, ni toga kako je Vulina nagovorio da povuče ostavku. Reći će: „Po hapšenju Miroslava Miškovića”. I, dodaćeznačajno, dajenajmoćnijitajkunjošuvekuzatvoru.

Vučić, kao odličan poznavalac izbornih procesa i skeniranja građanskih očekivanja, zato je i krenuo u borbu protiv korupcije. Doduše, tojeivažanzahtevEU. ToštosuMiškovićisindočekaliNovugodinuuCentralnomzatvoru, onomobičnomčovekunijeobogatilonovogodišnjutrpezuuznepodnošljivšundsatelevizija, alimujedaloutehudaudanašnjojSrbijiibogatimogudazaplaču, jerjemoždagrejanjeuzatvoru verovatno slabijenegounovobeogradskombloku.

Ipak, kako je Srbija još uvek širi krug od daljinskog toplovoda, sledeće zime Vučićevom rejtingu neće baš mnogo pomoći ako Mišković i dalje bude u zatvoru, ako građani ne budu imali više posla, ekonomske sigurnosti ili nade.

Zato je danas prvi potpredsednik čovek pod najvišim krvnim i političkim pritiskom u Srbiji, a od njegove fizičke i mentalne izdržljivosti zavisiće i njegova budućnost, ali i učinak ove vlade. NavidovdanskojsednicivladeuKruševcurekaojedaćebitiznoja, alidaprviputmožemodakažemodanemainećebitikrvi. Suze i bes nije spominjao.

Biljana Mitrinović