Koliko košta sloboda bogatih

Srpski sudovi sve češće omogućavaju okrivljenima koji za to imaju novac da se brane sa slobode dok protiv njih traje istraga ili se vodi krivični postupak. Jemstvo polaže sam okrivljeni ili neko ko to želi da učini za njega. Sud prihvata gotov novac, nepokretnosti, hartije od vrednosti, dragocenosti ili druge vredne predmete koji se lako mogu unovčiti.

U Zakonu o krivičnom postupku navodi se da se pritvor može zameniti jemstvom samo u dva slučaja – kada je određen zbog opasnosti od bekstva ili zbog uznemirenja javnosti. Zakon određuje pritvor kao najstrožu meru i to samo ako se ista svrha ne može ostvariti blažim merama kao što su poziv, dovođenje, zabrana napuštanja boravišta i jemstvo.

Praksa u Srbiji ipak pokazuje da se neke od ovih mera, uključujući i jemstvo, ne odobravaju u velikom broju slučajeva u kojima bi to bilo logično i zakonski osnovano, delom i zbog straha sudija od osude javnosti što za novac omogućavaju slobodu osumnjičenima za teške oblike kriminala.

Jemstvo se odobrava uvek na inicijativu okrivljenog i glasi na novčani iznos koji sud određuje, s obzirom na težinu krivičnog dela, lične i porodične prilike i imovno stanje osobe koja daje jemstvo.

Jemstvo kao krivičnopravni institut u srpskom pravosuđu postoji decenijama, ali je pre dve godine izmenama Zakonika o krivičnom postupku prvi put data mogućnost sudu da sam proceni i odredi adekvatnu visinu jemstva za svakog okrivljenog. Do sada je najviši iznos za jemstvo platio bivši predsednik Fudbalskog saveza Srbije Zvezdan Terzić kojem je Viši sud u Beogradu odredio sumu od milion evra. Uz različite iznose jemstva na slobodu su proteklih godina izašli mnogi okrivljeni za različita krivična dela – za zloupotrebu službenog položaja, prevaru, primanje mita, trgovinu drogom, falsifikovanje, pa čak i ubistvo. Početkom juna iz pritvora je odlukom Specijalnog suda na odbranu sa slobode uz jemstvo od 600.000 evra izašao kapetan duge plovidbe Ivan Pavlović Iker, kome se sudi za šverc kokaina iz Južne Amerike u Evropu.

Nemanja Kolesar, optužen za zloupotrebe, nekadašnji šef kabineta Zorana Đinđića pušten je da se brani sa slobode uz kauciju od 100.000 evra.

Stanku Subotiću, optuženom za šverc cigareta, sud je ukinuo pritvor i poternicu, prihvatajući hipoteku nad nekretninom vrednom 538.000 evra.

Nekadašnji direktor „Železnica Srbije” Milanko Šarančić, koji je osuđen na pet godina zatvora, pušten je iz pritvora posle 13 meseci provedenih iza rešetaka, pošto je njegova porodica kao garanciju položila hipoteku na imovinu vrednu 710.000 evra.

Prošle godine za iznos od 400.000 evra iz Okružnog zatvora do pravosnažnosti presude bio je pušten Anton Stanaj, osuđen na šest i po godina zatvora zbog šverca cigareta. On je zimus ubijen u Sudanu.

Bivši član Upravnog odbora Elektroprivrede Srbije Radosav Savatijević Kene pušten je iz pritvora da se brani sa slobode zbog malverzacija u „Putevima Srbije”, pošto je kao jemstvo založio svoju kuću procenjenu na 250.000 evra upisom hipoteke.

Kada je Tužilaštvo za organizovani kriminal proširilo optužnicu i zbog afere „Kolubara”, dodatno trostruko jemstvo su mu uplatili privrednici iz Jagodine, a Dragan Marković Palma je tada rekao da nije kriv što ih poznaje.

Jezdimir Vasiljević, vlasnik piramidalne banke „Jugoskandik”, ponudio je 2006. godine Okružnom sudu u Beogradu jemstvo u vrednosti od 30 miliona dinara. Vasiljević je na ime jemstva položio kuću na Dedinju. S obzirom na to da se nije odazivao na pozive suda, predsednik veća je doneo rešenje o preuzimanju jemstva.

Mirjana Marković, supruga pokojnog predsednika SRJ Slobodana Miloševića, položila je jemstvo od 15.000 evra sredinom 2006. godine. Sud je doneo rešenje o zadržavanju tog novca pošto se ona nije pojavila na suđenju zakazanom za mart te godine.

Vukašin Minić, zvani Volf, agent engleske detektivske agencije FIA, 2004. godine uplatio je tadašnjem Prvom opštinskom sudu u Beogradu 250.000 evra kao jemstvo da bi se branio sa slobode posle hapšenja zbog neovlašćenog nošenja vatrenog oružja i municije.

Stavljanje hipoteke na nepokretnosti vredne 100.000 evra omogućilo je Svetlani Vukajlović, nekadašnjoj direktorki Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, Ljubomiru Pavićeviću, vlasniku valjevskog preduzeća „Detap” i Smiljki Mileusnić-Adžić, bivšoj direktorki „Jugohemije” da se brane sa slobode u postupku za aferu „vakcine”.

D. Čarnić  

-------------------------------------------------------------------

Srbiji dosad 19 miliona evra položeno za jemstva

Vrednost položenog novca ili hipoteka nad nepokretnostima, bez Miškovićevog jemstva od 12 miliona evra, do sada iznosi više od 5,5 miliona evra, 130 miliona dinara i 50.000 švajcarskih franaka. Ukupno gotovo 19 miliona evra.

 --------------------------------------------------------------------

Put jemstva

Ako okrivljeni pobegne, zakon predviđa da sud donese rešenje da vrednost data kao jemstvo pripadne pravosudnom budžetu. Ukoliko se okrivljeni ne odazove sudskom pozivu i izostanak ne opravda, a policija ode na „prag” i nađe ga, biće ponovo pritvoren. U tom slučaju, jemstvo više ne važi i novac se vraća okrivljenom kojem se ponovo određuje pritvor.

Ukoliko se krivični postupak pravosnažno okonča ili postupak bude obustavljen – jemstvo se takođe vraća.

Ako je presudom izrečena kazna zatvora, jemstvo se ukida tek kad osuđeni počne da izdržava kaznu.

 -------------------------------------------------------------------

Svaki četvrti bude pritvoren

Broj pritvorenika se od 2003. godine sa 1.739 povećao na 2.478 osuđenika na kraju 2012. godine. Krajem marta 2005. procenat pritvorenih bio je 22 odsto od ukupnog broja uhapšenih osoba, da bi polovinom 2010. dostigao 30 odsto, a krajem 2012. godine, pao na 24,7 odsto.

Nedavno je Ministarstvo pravde iznelo podatak da je Srbija za poslednjih nekoliko godina platila naknadu štete za oko 120.000 dana neosnovanog pritvora. To zapravo plaćaju građani, koji su poreski obveznici. Pravo na naknadu štete ima svaka osoba koja je bila u pritvoru, a krivični postupak protiv nje nije pokrenut ili je postupak obustavljen, optužba odbijena, odnosno okrivljeni oslobođen.

--------------------------------------------------------------

Sud čuva novac kao kauciju

Dvanaest miliona evra u dinarskoj protivvrednosti, koje je „Delta” položila na ime jemstva za odbranu Miroslava Miškovića sa slobode, nalazi se na računu Višeg suda u Beogradu, koji se i zove „račun suda za sudski depozit”.

Novac će „ležati” na računu sve dok ne bude vraćen okrivljenom ili oduzet od njega. U slučaju oduzimanja završiće u državnom budžetu.

– Sud nema pravo da raspolaže parama sa ovog računa. Taj novac se čuva sve do vraćanja ili oduzimanja jemstva. U slučaju da se steknu zakonski uslovi za oduzimanje jemstva, iznos pripada Republici Srbiji odnosno njenom budžetu – kaže Dušica Ristić, portparol Višeg suda u Beogradu.

A. P.