"Žuti karton" trojici poslanika

Republički odbor za sprečavanje sukoba interesa na sednici koja je zakazana za danas izreći će meru javnog objavljivanja odluke o povredi zakona trojici poslanika Skupštine Srbije koji se istovremeno nalaze na funkcijama u lokalnoj samoupravi, kaže za "Politiku", Milovan Dedijer, predsednik Odbora.

Reč je o Bojanu Milovanoviću, predsedniku opštine Raška, Vidoju Jovanoviću, predsedniku opštine Ljubovija, inače članovima SPS-a, i Petru Kuntiću, zameniku predsednika opštine Subotica iz Demokratske stranke. Njih trojica se nisu odazvali pozivu Odbora za sprečavanje sukoba interesa da podnesu ostavku na neku od dve funkcije (na lokalnom nivou ili kao poslanici republičkog parlamenta) već su nastavili da obavljaju i jednu i drugu dužnost i na taj način su prekršili Zakon o sprečavanju sukoba interesa. Među onima koji su prekršili zakon je i Nenad Bogdanović, gradonačelnik Beograda i poslanik Demokratske stranke u republičkoj skupštini, ali, kako kaže Dedijer, njemu zbog privremene sprečenosti da se odazove pozivu Odbora ta mera neće biti izrečena.

Odbor je, da podsetimo, zahtevao od 11 predsednika i zamenika predsednika opština da podnesu ostavke na te funkcije ili da izađu iz republičkog parlamenta. Tom pozivu se odazvalo sedmoro prozvanih.

Ovaj zahtev Odbora naišao je na otpor u strankama koje su tražile da konačnu odluku donese Ustavni sud, koji, opet, mesecima ne može da donosi odluke, jer se čeka na izbor novih članova te institucije da bi se kompletirao njen sastav.

U istoj situaciji kumuliranja funkcija našlo se i nekoliko poslanika Skupštine Vojvodine koji su imenovani i za poslanike republičkog parlamenta čime je prekršen član 102. Ustava Srbije kojim se zabranjuje da neko istovremeno bude poslanik u republičkom i parlamentu autonomne pokrajine. Zbog toga su Dušan Bajatović iz SPS-a, Nenad Čanak iz Lige socijaldemokrata Vojvodine, Đura Mučenski iz DS-a i Oto Kišmarton iz SRS-a podneli ostavke u parlamentu Vojvodine.

Ovih dana javno je prozivan i Goran Bogdanović, predsednik Pokrajinskog odbora Demokratske stranke za Kosovo i Metohiju, član predsedništva DS-a, da je istovremeno poslanik u Narodnoj skupštini Srbije i poslanik Skupštine Kosova. On međutim to demantuje, jer, kako kaže, sebe smatra isključenim iz kosovskog parlamenta još od 2005. godine".

"Ustavni okvir za privremenu samoupravu na Kosmetu jasno govori u poglavlju 9, članu 1. stav 47. da poslanik koji ne učestvuje u radu parlamenta, ili u radnoj grupi duže od šest meseci, biva isključen iz parlamenta, što znači da ja sebe ne smatram poslanikom još od 2005. godine, nakon isteka šest meseci od formiranja kosmetske skupštine početkom decembra 2004. godine", kaže Bogdanović.

Na pitanje da li će svoj mandat ustupiti nekom drugom ko bi zauzeo jedno od osam mesta, koliko broji poslanička grupa iz redova Srpske liste za Kosmet, Bogdanović naglašava da ne može ustupiti nikome mesto jer ga faktički i nema.

U Srpskoj listi za Kosmet pak kažu da je pravo Bogdanovića da li će mandat da vrati ili da ga zadrži. Tako Ranđel Nojkić, šef poslaničkog kluba Srpske liste, kaže da se o tome u ovom koalicionom savezu nije raspravljalo, ali da ne bi bilo zgoreg "da čovek koji sedi u skupštinskim klupama Srbije bude i poslanik u kosmetskoj skupštini koji bi bio veza između Beograda i kosmetskih Srba, a koji bi realizovao zajedničku koncepciju".

Prema rečima Milovana Dedijera, Bogdanović je početkom godine ovom Odboru dostavio izveštaj u kome kaže da mu je 12. 12. 2004. godine prestala funkcija ministra za poljoprivredu u Vladi Kosova iz čega proizilazi da nije u sukobu interesa, jer je Zakon stupio na snagu 2005. godine.

"Mi smo od njega tražili da nam dostavi dopunu jer nije naveo koje funkcije sada obavlja, a mi znamo da je narodni poslanik, jer imamo spisak svih poslanika. Taj papir nismo od njega još dobili", kaže Dedijer uz opasku da oni nemaju nameru da sami ispituju da li je on i poslanik u Skupštini Kosova.

Na naše pitanje da li bi postupali po Zakonu o sprečavanju sukoba interesa ukoliko bi imali saznanja da je on i poslanik u kosovskom parlamentu, Dedijer kaže da bi u tom slučaju Odbor sazvao sednicu na kojoj bi zauzeo stav.

"To je specifična situacija jer Kosovo iako je formalno-pravno naša pokrajina nije u pravnom sistemu Srbije. Dilema je da li je Kosovo u ovom trenutku u pravnom režimu koji obuhvata Zakon o sprečavanju sukoba interesa", objašnjava Dedijer.

Ni među pravnicima nema jedinstvenog tumačenja člana 102. Ustava koji zabranjuje istovremeno obavljanje funkcije poslanika u pokrajinskoj i republičkoj skupštini.

Tako bivši sudija Ustavnog suda Srbije Zoran Ivošević kaže da je Kosovo u drugačijem položaju od Vojvodine. "Kosovska autonomija ne funkcioniše i zato bih ja taj član Ustava tumačio kao da je reč o AP Vojvodini. Kosovo je samo u ustavnom smislu deo Srbije. Međutim, ta autonomija Kosova ne funkcioniše niti je ustavom određena, ona će biti određena kasnije ustavnim zakonom koji se donosi po istoj proceduri kao i ustav", kaže Ivošević.

Zato on smatra da neko može biti poslanik i u Skupštini Kosova i u Skupštini Srbije. Skupština Kosova, kako kaže, nije u pravnom poretku Srbije sve dok se tamo nalaze međunarodne snage.

Profesor Vesna Rakić-Vodinelić, međutim, smatra, da se u Ustavu misli na obe autonomne pokrajine.

"Ali ne znam da li oni koji su predložili i izglasali Ustav smatraju Skupštinu Kosova legitimnom skupštinom, budući da su pozivali Srbe da ne učestvuju u njenom radu", kaže dr Vesna Rakić-Vodinelić.