U Kulturnom dodatku u subotu, 3. avgusta, čitajte:

Tekst Stanka Crnobrnje „Kultura u poreskom žrvnju”:

Možemo li mi da preoblikujemo naše ministarstvo kulture takoda svima nacionalnu kulturu učini dostupnom i privlačnom. Da vrhunsku mobilnu komunikacionu tehnologiju učini, svima, lako pristupačnom. Da olakša rast medijima, kreativnim industrijama, zanatima, telekomunikacionim preduzećima, tako što će da smanji namete i ograničenja, podrži inovacije i, istovremeno, zaštiti interese stanovništva

---------------------------------------------

Intervju sa Sašom Stojanovićem „Heroji koji zaležu pod kafanski sto”:

Saša Stojanović: Moje knjige čitaju posvećenici u njiževnost „na oštrici žileta”

I dalje ostajem pri svojoj tvrdnji da o Klauzevicovom „nastavku politike oružanim sredstvima” mogu da pišu samo oni koji su osetili miris baruta i kojima krv još golica nozdrve

----------------------------------------------

Kolumnu Predraga J. Markovića „Razbratimljenje”:

U ponedeljak će se obeležavati peti avgust, u Hrvatskoj paradama, kao dan pobede i ponosa, u srpskim zemljama parastosima, kao dan poraza i poniženja. Takva nepremostiva razlika u pogledu na jedan istorijski datum baca u zasenak izlive bratske ljubavi na književnim i filmskim priredbama, koncertima pop i folk muzike, poslovnim i turističkim susretima. Na jednoj strani vidimo bratimljenje, na drugoj razbratimljenje. Koji proces je istorijski „istinitiji”?

----------------------------------------------

Tekst Nevena Cvetićanina povodom dve stotine godina od rođenja Njegoša „Vladika, okean”:

Marija Strajnić, fotografija sa izložbe „Opsesija”, galerija Artget

Za tačno 20 godina svog vladičanstva Njegoš je uspeo da divljoj plemenskoj Crnoj Gori podari atribute državnosti; ustanovio je političke i bezbedonosne institucije (Senat, Gvardija, Perjanici), oformio je poreski i carinski sistem (Dacija, Đumruk), formirao je državni protokol akata javne vlasti (Ishodjajušči žurnal), konstituisao je prvi zvanični budžet, uredio državne prihode i rashode te oformio finansijski sistem. Konačno, formirao je velike novčane rezerve i nakon svoje smrti je ostavio više stotina hiljada forinti i rubalja u državnoj kasi.

--------------------------------------------------

Tekst Laure Barne „Krfski i savinački pejzaži Koste Miličevića”:

Motiv sa Krfa, 1916.

Te hladne decembarske večeri 1936, izložbu je otvorio Veljko Petrović, u to vreme šef Umetničkog odeljenja Ministarstva prosvete, i prvi put javno svrstao Miličevića u red začetnika srpskog, doduše okasnelog ali autohtonog – impresionizma, rame uz rame s Nadeždom Petrović i Milanom Milovanovićem. Integralni Petrovićev govor objavila je sutradan Politika