Vranjanci šepaju zbog loših cipela

Vranje – Nedavno objavljeni rezultati istraživanja i sistematski pregledi nevladinih organizacija "Srećno detinjstvo" i "Život životu", kao i nadležnih zdravstvenih institucija – ukazuju da je, zbog nekvalitetne obuće, više od 30 odsto anketiranih "osakaćeno", a više od polovine njih u pčinjskom kraju "šepa" i ima problema sa nogama.

Fizioterapeut Anđelka Jovanović, koja je ispred organizacije "Srećno detinjstvo" pregledala decu i anketirala njihovih roditelje, napominje za "Politiku" da je, zbog lošeg kvaliteta obuće, došlo do devijacija stopala dece.– To je zločin prema najmlađima, čija su stopala tek počela da se formiraju. Većina roditelja je izjavila da je obuću (patike, cipele, sandale...) kupovala na pijacama, buvljacima, pa i prodavnicama. Mnogi su nam se žalili da su deca, zbog nove obuće, imala promene na koži i osećala bol u nogama, kaže Anđelka Jovanović i dodaje da su do poražavajućih rezultata došli kod odraslih. Naime, više od 50 odsto anketiranih i onih koji su se javili ortopedu osećali su bolove u nogama, kičmi... zbog obuće. Tegobe su nestale, kako su nam potvrdili, kada su prestali da nose te cipele.

Iskusni ortoped, dr Miroslav Dimitrijević kaže za naš list da pacijenti koji se poslednjih godina javljaju za pomoć zbog bolova u nogama i promena na koži – uglavnom to čine zbog obuće. Mnogima su se prosto iskrivila stopala, veli dr Dimitrijević i dodaje da je nekvalitetna obuća glavni uzrok ovim tegobama, jer u nemaštini građani kupuju cipele lošeg kvaliteta i izrade od sumnjivih proizvođača.

Vranje, koje je, zbog fabrike obuće "Koštana", važilo za najvećeg proizvođača kvalitetne obuće u Jugoslaviji, pa i jugoistoku Evrope, sada ne postoji. sada u Vranju i okolini radi desetak privatnih fabrika obuće koje zapošljavaju nekadašnje radnike "Koštane". Deo njihovog "asortimana" je i na lokalnom tržištu, a deo se izvozi. Vlasnici ovih fabričica tvrde da je njihova obuća kvalitetna.

Međutim, stari znalac, modelar Staniša Nakić koji se ovim poslom bavi preko 50 godina, a više od pola radnog veka proveo je u "Koštani", dok poslednjih petnaestak godina sarađuje sa nekoliko poznatih italijanskih proizvođača obuće, tvrdi za "Politiku" da je trka za što većom zaradom dovela do toga da se pravi obuća od nekvalitetnog materijala i bez anatomskog oblika.– Čini se zločin, naročito, prema deci. Mi iskusni modelari anatomiju stopala smo učili na klinici "Rebro" u Zagrebu. Često smo imali konsultacije i savetovanja i pratili trendove u proizvodnji anatomske obuće. Došli smo u situaciju da se prodaje tako nekvalitetna obuća koja će osakatiti čitave generacije – veli Nakić, koji je kao iskusni stručnjak predavao anatomiju obuće na obućarskoj školi u Vranju, koja takođe više ne postoji. Nakić ističe da je loša obuća osakatila narod, pa mnogi ćopaju kad hodaju i imaju zdravstvene tegobe.

Ivan Jovanović, iskusni majstor, kaže da su ovdašnji proizvođači cipela nabavili nekvalitetne ili zastarele mašine samo za "štancovanje obuće". To su prevaziđene mašine, davno izbačene iz upotrebe. Cipela nije samo za oko, već mora da pruži udobnost i lakoću kad se navuče na nogu. Međutim, sada se gleda da je cipela jeftina i da lepo i moderno izgleda, a šta će sa nogama biti posle toga, niko ne vodi računa, kaže majstor Jovanović.

Zanimljivo je napomenuti da je pčinjski kraj nekada imao više desetina papučara i proizvođača opanaka. Sada, kako smo čuli od prodavaca, nema ni jednog. Papuče, kako nam reče prodavačica Slađana Ristić, nabavlja iz Požarevca i Svilajnca. "Srpski opanak niko ne proizvodi. Nedavno mi je jedan naš čovek iz Kanade tražio 25 i kupio šest pari opanaka koje sam nabavila od jednog starog proizvođača iz okoline Požarevca", kaže Slađana i dodaje da i čuvenih "piroćanaca" (gumenih opanaka) sve manje ima.

Nema sumnje, napominje fizioterapeut Anđelka Jovanović, koja je pregledala građane i radila istraživanje, da je neophodno uvesti više reda u prodaju obuće. Jednostavno, kaže Anđelka Jovanović, treba dodatno oporezovati nekvalitetnu obuću, a kvalitetnu osloboditi nekih dažbina, jer anketa je pokazala da je svaki treći ispitanik sa ravnim tabanima. Za zdravlje budućih generacija treba nešto hitno preduzeti, veli zabrinuti fizioterapeut.