Negde u starom kraju

Novi Sad – Žao mi je što nisam malo ranije došao, da uhvatim od tog posebnog duha i atmosfere koja ovde vlada, jer je Pozorje za mene isto što i Dubrovnik ... Dva jedina pozorišna festivala sa posebnom atmosferom. Setio sam se onih lepih vremena kada je sve bilo nekako ljudski toplo, božanstveno... Bili smo zajedno, družili smo se, svi mi, glumci, reditelji, scenografi, bilo je tu Hrvata, Slovenaca, muslimana, svih drugih naroda, i braće Srba... Ali, sve što se dogodilo potom – dogodilo se... Samo, sećanja nam niko ne može uzeti, zar ne?...

Ovakvim razmišljanjem, izrečenim skoro u ponoć između četvrtka i petka, na kraju javnog intervjua na Velikoj sceni Srpskog narodnog pozorišta, glumac Rade Šerbedžija oprostio se od festivalske publike koja je skoro dva sata, netremice, pratila prvo projekciju filma "Kralj Lir – Povratak" reditelja Danila Šerbedžije, a potom i razgovor koji je sa ocem i sinom Šerbedžijam, pozdravljene dugotrajnim aplauzom, vodio pozorišni kritičar Feliks Pašić.

Rade Šerbedžija je na kraju filma, kao evokaciji svih prostora i vremena iz svog života i rada, najvećih uloga i najdražih pozornica na kojima je igrao, i glumaca koji su mu bili uzor, otpevao "Na Debelom brdu u Lici", lirsku baladu, komponovanu na jedno Badnje veče u Londonu. Reči "... jer negde u starom kraju, gde sam rođen ja, nad našom starom kućom zvijezda Danica sja" i "... dok London sja, u meni pustinja...", izazvale su emocije koje su pratile čitav potonji, izuzetno iskren razgovor dvojice starih prijatelja, Radeta i Feliksa.

Na pitanje upućeno Radetovom sinu Danilu da li je to film o ocu ili o glumcu, mladi reditelj je odgovorio da je reč o filmu o ocu-glumcu, a Rade Šerbedžija dodao da su, zajedno, "artista i model". U nizu pitanja bilo je i o naslovu filma u kojem je drama: "Kralj Lir – Povratak". A koja je drama o odlasku?

– O odlasku? Kuda? Nisam o tome nikada razmišljao... Drama o odlasku je postojala u svima nama, to je bila tragedija, moja, tvoja, naša, vaša... Nikada još napisana, rekao je Rade Šerbedžija.

A o svom "beskompromisnom Hamletu", na Dubrovačkim letnjim igrama, Rade Šerbedžija kaže:

– Dubrovnik nije isto što i druge pozornice... Ne želim vređati druge, ali biti u Dubrovniku i tamo raditi predstavu je kao biti pod mikroskopom, zahtevalo je posebnu pažnju i odgovornost... Često sam se pitao, u ratnim vremenima, a govorim iz pozicije glumca, glumca koji je primao u vreme Dubrovačkih letnjih igara ključeve grada, kao najvažnija osoba, važnija od gradonačelnika, dakle iluzija stvarnija od stvarnog života... kako ja, koji sam tamo igrao toliko godina, a rat uđe i razori te, kako odabrati stranu između sedam mojih naroda...? Gde je tu tvoj umetnički kredo i odgovornost?

Na potpitanje konstataciju "imaš odgovornost", Šerbedžija je odgovorio potvrdno, i dodao "... i Hamlet je razmišljao", a onda obrazložio: "Ali hamletovska, moja odluka, nije bila u našim rukama... Jer je sve drugo bilo jače. Na kraju su odjeknule ratne trube, jer one uvek odjekuju na kraju `Hamleta`."

Nešto kasnije, Rade Šerbedžija je, govoreći o dva Kralja Lira, u tumačenju Ljube Tadića i Fabijana Šovagovića, rekao da su to njegova dva uzora u glumi, da je sa obojicom bio prijatelj, a u vreme kada je živeo u Beogradu i sa Ljubom Tadićem je bio veliki prijatelj, "nismo se razdvajali nijednog dana".

Odgovarajući pri kraju razgovora na pitanje gde mu je dom, Rade Šerbedžija je rekao:

– Jednom kada izgubiš dom i postaneš stranac, svugde si stranac. Moj dom je moja familija, a još uvek je jedna celina, u Londonu, u Hrvatskoj, u Beogradu... Moji se toponimi proširuju, ali i sužavaju... Kada stariš, nemaš mnogo vremena da se u životu zezaš. Ono što preporučujem svima jeste da se bave veštinom u ovoj profesiji i da uče strane jezike. Jer, pedeset godina prođe brzo... Naši će unuci ko zna gde studirati, male će biti granice, osim između Zagreba i Beograda... Zato treba dobro naučiti engleski, nemački, francuski, i tada, uz dobar talenat, nema problema.

Kada se i gde vraćaš?, upitao je Feliks Pašić na kraju razgovora.

– Vraćam se, zapravo, kući, u Los Anđeles, na snimanje jedne TV serije, "Munlajt", gde igram glavnog vampira, grizem ženske i muške vratove, odgovorio je Rade Šerbedžija rekavši i da "za kazalište nema vremena, iako radi u projektu teatra `Ulisis` koji je uspeo da se održi već sedam godina."

-------------------------------------------------------------------------

Kuća u Lici

Komentarišući deo filma koji je snimljen u Lici, gde se u kadru vidi i jedna oronula kuća sa velelepnim zelenim, brdovitim pejzažem ispred, Rade Šerbedžija je rekao:

– Nemam vremena da idem sada u Liku. Ali, planiram da u šljiviku, iznad ove nove kuće koja u filmu deluje razrušeno, tamo gde nam je nekada bila stara kuća u koju je udario grom, napravim jednu kuću i pravim rakiju... Jedan ujak mi je umro, a drugi je živ. Brat od strica, Duško, bio je ovde izbeglica, vratio se pre par meseci i pre petnaest dana se obesio. Izvinjavam se na ovoj privatnoj opasci, tek da se upotpuni slika.