"Vojni udar" u skupštini

Kraljevo – Grupa odbornika Demokratske stranke uputila je pre dva meseca zahtev nadležnom ministarstvu da se, zbog neodržavanja sednice više od tri meseca, Skupština opštine Vrnjačke Banje raspusti i uvedu privremene mere. Sednica je održana pet dana po isteku roka, ali je taj zahtev vrnjačkih demokrata potkrepljen još jednim neobičnim razlogom. Naime, toj, napokon, održanoj sednici predsedavao je Dane Stanojčić (DSS), predsednik SO Vrnjačka Banja, koji je u to vreme bio na odsluženju vojnog roka u civilnoj službi, tačnije u vrnjačkom Centru za socijalni rad. Zato demokrate tvrde da su donete odluke nezakonite. Kako bi se drugačije moglo zaključiti, Stanojčić je "uzurpirao" vlast i, u šali rečeno, izvršio je "vojni udar" rukovodeći kao vojnik najvišim opštinskim zakonodavnim telom. Uz to, demokrate ga još optužuju da je tokom odsluženja vojnog roka bio na platnom spisku opštine.

– Tačno je – kaže Stanojčić za "Politiku" – predsedavao sam sednici i ne znam zašto to ne bih mogao da radim, jer vojnicima nisu oduzeta  prava da biraju i budu birani. Nisam primao platu, jer nisam bio zaposlen, odnosno prekinuo sam radni odnos čim sam otišao na odsluženje vojnog roka. Primao sam volonterski dodatak, prema ugovoru sa nadležnom opštinskom službom, koji iznosi polovinu moje zarade. Na tu nadoknadu imam pravo i prema Zakonu o vojsci.

Da li je "odbrana" Stanojčića baš pravno utemeljena pokušali smo da doznamo od vojnih organa, odnosno Vojnog odseka u Kraljevu, ali je procedura za razgovor sa nadležnima u toj službi takva da, očigledno, više služi izbegavanju javnosti nego potrebi da se o ovom pitanju otvoreno govori.

Činjenica je da služenje vojne obaveze u civilnoj službi podrazumeva da je on vojnik, da je vojni osiguranik, da prima skromnu vojničku platu i da ne može na drugom mestu redovno zarađivati. Ipak, on može imati i dodatne prihode, ali kao zaradu za radno angažovanje u periodu posle radnog vremena ustanove ili organizacije u kojoj kao civil služi vojni rok. U slučaju Stanojčića nameće se i pitanje zabrane bavljena politikom vojnim licima.

Nije ovo jedini sporni slučaj na području Raškog okruga u pogledu civilnog služenja vojnog roka. Nedavno je, posle kontrole organa Ministarstva odbrane, sa nekim ustanovama raskinuta saradnji zbog nepoštovanja obaveza, odnosno omogućavanja vojnicima koji služe civilni rok da odsustvuju sa poslova na koje su raspoređeni, da čak rade i drugim firmama i zarađuju plate ili da se bave nekom drugom korisnom delatnošću. Tako su trojica vojnika čak 43 dana odsustvovala iz Crvenog krsta gde su služili civilni vojni rok. Reagovao je rukovodilac ove ustanove, tako da je njima, shodno uredbi, prekinuto služenje takvog vojnog roka, pa su posle raspoređeni u vojsku sa oružjem. Sličnih slučajeva tokom protekle četiri godine bilo je 453 na teritoriji Srbije.

Međutim, rukovodioci u preduzećima i ustanovama, iz raznoraznih interesa, o nepravilnostima ne izveštavaju uredno vojne organe i ne traže prekid služenja civilnog vojnog roka bez obzira na nepravilnosti. Istina, kontrolu civilnog služenja obavezni su da obavljaju i vojni organi, ali nemaju ni ljudstva ni drugih mogućnosti da sve "pokriju". Tako je prošle godine kontrolisano 473 ustanove ili organizacije, odnosno manje od polovine. U Srbiji postoji oko 1.200 javnih organizacija u koje se regruti mogu uputiti na odsluženje civilnog vojnog roka. Najviše ih je u oblasti socijalne zaštite, zdravstva, obrazovanja, kulture i raznih javnih preduzeća…

Na području kraljevačke opštine ima ih 16, ali je zahteva za civilno služenje sve više, čak i do 50 odsto od broja regruta u jednoj godini. Događa se da za sve te mladiće, koji imaju prigovor savesti i koji se, kako mnogi smatraju odriču "tradicije ratništva", nema mesta, tako da je nekima zahtev za civilno služenje vojnog roka i mogućnost za odlaganje vojske.

Tih vojnika "na čekanju" je, iz godine u godinu, sve više, raste broj ovih zahteva za "civilnu vojsku", bez obzira na to što takav vojni rok traje tri meseca duže. U početku, odnosno 2003. godine, kada je uredba doneta, broj vojnika "civila" bio je zanemarljiv, a sada, u martovskom roku, upućeno je oko 4.000 regruta u civilne ustanove, a samo pet stotina više u kasarne na području cele Srbije.

Jasno je da je prigovor svesti u mnogim slučajevima samo izgovor mladića da na ovaj način "regulišu" vojsku, a pravi su razlozi to što, za razliku od onih koji služe s oružjem i u kasarnama, oni "vojuju" u mestu gde žive, mogu obaviti svoje poslove, redovno su sa roditeljima, devojkama…

Tako, bez obzira na to što su povećanjem broja "civilnih" vojnika ustanove i javna preduzeća sve punija, a kasarne praznije, preovlađuje stav da civilno služenje vojnog roka treba zadržati, ali uz izmene zakonskih propisa kojima bi se onemogućila sve učestalija zloupotreba tog prava.