Konkretna akcija Beograda

Moguće je da je čista slučajnost to što su najpre predsednik i premijer Srbije Boris Tadić i Vojislav Koštunica preuzeli inicijativu i pozvali glavnu tužiteljku Haškog tribunala za ratne zločine Karlu del Ponte u zvaničnu posetu Beogradu, a odmah zatim, samo nekoliko dana uoči njenog dolaska, uhapšen je i optuženi za ratne zločine general Zdravko Tolimir. Moguće je i da je slučajno on uhapšen na početku mandata nove vlade Srbije, ali nema sumnje da je to hapšenje predstavljalo onu "konkretnu" akciju Beograda u okviru saradnje s Haškim tribunalom o kojoj je nedavno govorio evropski komesar za proširenje Oli Ren, a koja je bila dovoljna da predloži brz nastavak pregovora Srbije i Evropske unije o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju.

Mada je samo hapšenje izvela policija Republike Srpske, nema sumnje da je Srbija i te kako "konkretno" učestvovala u celoj akciji, što je juče potvrdio i direktor policije MUP-a Srbije Milorad Veljović. On je na konferenciji za novinare izjavio da su do informacija o kretanju Tolimira došle srpske bezbednosne službe, koje su ih potom, posredstvom srpske policije, prosledile kolegama preko Drine.

Time je prekinuta praktično dvogodišnja pauza u saradnji Srbije sa Haškim tribunalom koja je i dovela do prekida pregovora sa Evropskom unijom. U prve dve godine prvog mandata vlade Vojislava Koštunice, naime, iz Srbije je put Haga otišlo 16 optuženih, a još dvojica su u Sheveningen stigli sa drugih destinacija – Dragan Zelenović iz Rusije i Milan Lukić iz Argentine.

Sa hapšenjima i dobrovoljnim predajama potom se stalo, a kako su se gomilali izazovi pred Vladom Srbije (crnogorski referendum, kosovsko pitanje, izbori) sve manja je bila verovatnoća da će se nešto po tom pitanju dešavati.

Pitanje koje se posle hapšenja Tolimira postavlja jeste da li to i nova vlada na početku svog mandata želi da reši najneprijatnije probleme i da li je to uvertira u hapšenje "broja 1" sa liste Karle del Ponte – Ratka Mladića, ratnog komandanta bosanskih Srba.

– Tolimir je bio mozak operacije skrivanja Ratka Mladića, ali nije mogao da utekne organima gonjenja u RS – izjavio je juče u Novom Sadu Rasim Ljajić, predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom.

On je, kako prenosi Beta, izrazio očekivanje da će hapšenje Tolimira biti veliki korak u pravcu ispunjavanja obaveza Srbije prema Tribunalu dodajući da očekuje i "pozitivno intoniran izveštaj Karle del Ponte, uz konstataciju da Mladić još nije u Hagu". – Očekujem da će ovo biti jedan od pozitivnijih izveštaja koji će Karla del Ponte podneti Savetu bezbednosti, ali sačekajmo 18. jun kada se taj izveštaj podnosi – rekao je Ljajić, koji je ocenio da će hapšenje Tolimira, formiranje Saveta za nacionalnu bezbednost, ponovno konstituisanje Nacionalnog saveta za saradnju sa Hagom i stvaranje "povoljne političke i društvene klime" doprineti i nastavku pregovora Srbije sa Evropskom unijom.

Ljajić je demantovao da je Tolimirovo hapšenje u vezi sa posetom Karle del Ponte Beogradu. On je dodao i da ne može da tvrdi da će Srbija potpisati Sporazum o stabilizaciji i priključivanju sa EU bez Mladića u Hagu.

Sadašnja situacija u Srbiji u velikoj meri podseća na onu u kojoj se nalazila Hrvatska 2005. godine, kada je za samo šest meseci, od aprila do oktobra, ova nekadašnja jugoslovenska republika prešla put od krajnje nepovoljnog izveštaja Del Ponteove povodom njene saradnje sa Hagom, pa do ocene haške tužiteljke da Hrvatska u potpunosti sarađuje sa Tribunalom.

Ona je, naime, takvu ocenu dala još 3. oktobra 2005. iako je Ante Gotovina, poslednji optuženik koji je tražen od Hrvatske, uhapšen tek dva meseca kasnije na Kanarskim ostrvima, pa su ministri EU odmah odobrili početak pregovora o pristupanju ove bivše jugoslovenske republike Uniji. Sve to posledica je, kako se kasnije moglo čuti, dosledno sprovedenog akcionog plana za hvatanje Gotovine, koji je osmislila i sprovela hrvatska vlast u saradnji sa stranim obaveštajnim službama.

-----------------------------------------------------------

Hrvatski model

Iako sadržaj hrvatskog akcionog plana, koji je doveo do hvatanja Anta Gotovine, nikada nije bio zvanično objavljen u javnosti, prema pisanju zagrebačkih listova iz aprila 2005. godine, on je bio formulisan u šest tačaka.

Prva tačka odnosila se na kampanju za jačanje svesti javnosti o potrebi poštovanja zakona i načela pravne države, čime je trebalo da se smanji podrška koju je u narodu uživao Gotovina.

Drugom tačkom predviđeno je bilo jačanje policijskih akcija kojima bi se ušlo u trag Gotovini, odnosno razotkrivanje mreže jataka koji ga podržavaju i organizuju mu beg.

Prema pisanju "Vjesnika", treća tačka odnosila se na oštriju borbu protiv curenja poverljivih informacija iz državnih službi, koje je direktno štetilo policijskim i obaveštajnim akcijama.

O potrebi raščišćavanja u obaveštajnom sistemu države bilo je reči u četvrtoj tački plana, kojom je najavljen nastavak reforme obaveštajnih službi. Konkretna posledica bilo je udaljavanje sa funkcija dvojice, po mnogim procenama, tada glavnih ljudi u hrvatskom bezbednosnom sektoru.

Reč je, naime, o Franji Tureku, bivšem šefu Protivobaveštajne agencije (POA) i Željku Bagiću, nekadašnjem savetniku hrvatskog predsednika Stjepana Mesića za nacionalnu bezbednost, koji su u javnosti često označavani kao glavni pomagači Gotovine u njegovom skrivanju. Ni jedan, ni drugi, međutim, nisu bili zvanično smenjeni, već su se sami povukli sa funkcija.

Peta tačka plana predviđala je nastavak pojačanih aktivnosti tih službi, a šesta jačanje saradnje sa susednim zemljama.

-----------------------------------------------------------

Petorica preostalih

Ratko Mladić, bivši komandant Glavnog štaba VRS
Optužen 1995. godine za genocid, saučesništvo u genocidu, progone, istrebljenje i ubistvo, deportaciju i nečovečna dela, protivpravno terorisanje civila, ubistvo, okrutno postupanje, napad na civile i uzimanje talaca. Prema podacima srpskih obaveštajnih službi, Mladiću se trag gubi 1. juna 2002. godine, do kada se skrivao u objektima Vojske Jugoslavije. Tada je, u pratnji dvojice oficira VJ, koje je poslao tadašnji načelnik Generalštaba Nebojša Pavković, napustio vojni objekat na Povlenu u kojem se skrivao.

Radovan Karadžić, bivši predsednik RS
Optužen 1995. godine za genocid, saučesništvo u genocidu, istrebljenje, ubistvo, hotimično lišavanje života, progone, deportaciju, nečovečna dela, protivpravno terorisanje civila i uzimanje talaca. Povukao se iz javnog života 1996. godine i otad nije viđen.

Goran Hadžić, bivši predsednik RSK
Optužen za kršenje zakona i običaja rata i zločine protiv čovečnosti. Trinaestog jula 2004. godine poslednji snimljen je kamerom kako napušta kuću u Novom Sadu, samo sedam sati nakon što je iz Haškog tribunala Ministarstvu spoljnih poslova SCG dostavljena optužnica protiv njega, zajedno sa tačnom lokacijom gde se nalazi.

Stojan Župljanin, bivši načelnik regionalnog CSB Banjaluka
Optužen za kršenje zakona i običaja rata i zločine protiv čovečnosti.

Vlastimir Đorđević, bivši načelnik RJB MUP-a Srbije
Optužen za kršenje zakona i običaja rata i zločine protiv čovečnosti na Kosovu tokom 1999. godine. Đorđević je nestao u aprilu 2001. godine, posle otkrivanja masovnih grobnica u Batajnici, Bajinoj Bašti i Petrovom Selu. Prema informacijama, kojima raspolaže i Karla del Ponte, od tada se nalazi u Rusiji.