Direktor RFZO: Apoteka Beograd poklonila 12 miliona evra

Posle otkrivanja afere u Kliničkom centru Srbije (KCS) u kojoj je 15 lekara ove ustanove osumnjičeno da je zloupotrebilo dopunski rad, kontrolne službe Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO), kako objašnjava profesor dr Momčilo Babić, direktor RFZO, nastavile su da istražuju sve slučajeve zloupotreba u zdravstvenim ustanovama.

– KCS je odlučio da izađe u javnost sa informacijama o zloupotrebama u toj bolnici. Osim njih, kontrolisali smo Klinički centar (KC) Vojvodine, Apoteka Beograd i druge institucije zbog sumnji na nepravilnosti u radu i ovih dana ističe rok za njihove prigovore na zapisnike naših kontrolora. Čim istekne rok za prigovore, privešćemo procedure kraju – dodaje dr Babić.

Kako je objasnio, u Apoteci Beograd je 1.371 milijarda dinara (oko 12 miliona evra) usmerena na donacije lokalnoj samoupravi, a u KC Vojvodine je dr Aleksandar Lažetić uradio u prošloj godini 134 ortopedske operacije, a njih nije smeo da obavlja u radno vreme.

Na pitanje „Politike”, upućeno nadležnima u KC Vojvodine, da li je dr Lažetić zloupotrebio dopunski rad i da li je obavio pomenute operacije iako za to nije imao dozvolu, pri tome dobijajući novac i za operacije i za funkciju direktora RFZO za Vojvodinu, stigao je odgovor da „dr Lažetić, od 1. avgusta 2011. do 10 maja 2013. godine, dok je vršio funkciju direktora filijale RFZO, nije ostvario primanja u Kliničkom centru Vojvodine ni po jednom osnovu”.

Optužbe na račun Apoteke Beograd, odbacuje Dragana Simić, direktorka ove ustanove, objašnjavajući da već pišu prigovor na zapisnik RFZO, koji im je stigao prekjuče i da imaju rok za žalbu od osam dana. Ona ističe da su napadi na njih neosnovani i da su oni u poslovanju poštovali pravila.

– Sva sredstva koja je fond preneo apoteci prebacili smo dobavljačima za lekove sa pozitivne liste. Inače smo po propisima u obavezi da 50 odsto dobiti prenesemo lokalnoj samoupravi i to je odluka Upravnog odbora apoteka. I ta dobit je raspoređena isključivo zdravstvenim ustanovama u Beogradu, to jest uložena je u kapitalne investicije i za zapošljavanje mladih lekara. Podvlačim da to nema nikakve veze sa parama RFZO – tvrdi Simićeva.

Većina lekara Kliničkog centra Srbije protiv kojih su podnete prijave zbog zloupotreba u dopunskom radu i činjenice da je KCS oštećen za 2,1 milion evra, tvrdi da nije dobijala nikakve protivzakonite i enormne zarade. U međuvremenu, krivične prijave protiv 15 zaposlenih u KCS-u, osumnjičenih za malverzacije u vezi sa dopunskim radom, dospele su u Prvo osnovno tužilaštvo, koje će krenuti sa proverama navoda u zapisniku dobijenim iz KCS-a. Kako saznajemo, sledi prikupljanje svih podataka o ovom slučaju i kada informacije budu detaljno ispitane znaće se da li će biti pokrenuta istraga protiv medicinara, hoće li doći do podizanja optužnice ili će predmet biti odbačen.

Neki od naših najuglednijih interventnih kardiologa potvrdili su da su svi stručnjaci koji su ugrađivali stentove imali individualne ugovore sa RFZO, da rade ove intervencije u toku i van radnog vremena, s tim da ispune normu za takozvane elektivne slučajeve (ugradnja stentova i kod pacijenata koji nisu hitni). Kardiolozi tvrde da navodne sume koje su dobijali za operacije, a nečija primanja su bila procenjena i na 6.000 evra mesečno, nisu tačne, već da su za jednu intervenciju prilikom infarkta dobijali po 4.000 dinara.  

U niškom Kliničkom centru, pomoćnik direktora za internističke grane profesor drSaša Živić, objasnio je da su sa lekarima koji su dolazili iz Beograda sklapali ugovore na osnovu onoga što su uradili i da nisu bili plaćani unapred.

– To je bio vrlo jednostavan i održiv ugovor. Sa ovim lekarima nije sklapan radni odnos niti su imali bilo koje druge beneficije, već su dobijali honorar po intervenciji – kaže dr Živić.

O. Popović, D. Davidov-Kesar

----------------------------------------

Državne apoteke prozivao i revizor

Državni revizor Radoslav Sretenović, krajem decembra prošle godine, optužio je državne apoteke da nisu sprovodile postupak javnih nabavki i da su na taj način zloupotrebile državni novac, to jest da su nezakonito potrošile 33 milijarde dinara.Apoteke su tada uzvratile da su tvrdnje revizora tendenciozne i zasnovane na pogrešnom tumačenju primene Zakona o javnim nabavkama, jer do tada navodno nije bilo jasno utvrđeno pitanje nabavke lekova u državnim apotekama.

Ključna primedba na poslovanje državnih apoteka bila je da se nabavka medikamenata sa Liste lekova, koji se izdaju na recept, vrši bez sprovođenja postupaka javnih nabavki, dakle bez konkurentnosti, transparentnosti i poštovanja načela jednakosti ponuđača. Rezultat toga bio je da su državne apoteke, iako državne ustanove, koje su živele od marže, a plate i troškove unajmljivanja poslovnog prostora i rad apotekara nisu pokrivale iz budžeta, vrlo dobro opstajale i pored toga što im je RFZO lekove plaćao sa 300 dana kašnjenja.Posle skoro šest meseci preganjanja i državne apoteke su morale da za sve lekove sprovode postupak javnih nabavki, a taj težak prelazak na novi način nabavljanja najviše su osetili dijabetičari, jer su u jednom trenutku sve državne apoteke ostale bez insulina.

O. P.