U poslu s lekovima visoki i profiti i donacije

„Apoteka Beograd nije poklonila 1.371 milijardu dinara svojoj lokalnoj samoupravi”, tvrdi za „Politiku” direktorka ove ustanove Dragana Simić, reagujući na izjavu direktora Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja (RFZO), profesora dr Momčila Babića, da je upravo ovaj iznos usmeren na ime donacija Beogradu.

Direktorka apoteke nije mogla da nam pošalje i dokaz – pomenuti zapisnik, tvrdeći da je reč o dokumentu za internu upotrebu, nego je očekivala da joj verujemo na reč da suma koju je Babić pomenuo – nije tačna.

– U zapisniku koji smo dobili od RFZO, na koji imamo pravo da uložimo prigovor u roku od osam dana, piše da smo za donacije dali 6,784 miliona dinara, a iznos koji je naveo direktor fonda, u izveštaju nigde ne vidim. Iznos koji je poklonjen i zaveden u našim poslovnim knjigama jeste 309.140.427 dinara i to za prethodne tri i ovu godinu – tvrdi Simićeva, inače, ekonomista po struci.

Ona naglašava i da su u samom zapisniku RFZO kontrolori konstatovali da je Apoteka Beograd izvršila namensko trošenje sredstava koje je dobila od fonda. Zato Simićevu još više čude izjave direktora RFZO o donacijama od 1.371 milijardu dinara.

Direktor RFZO profesor dr Momčilo Babić juče nije želeo da odgovorinatvrdnjedirektorkeApotekeBeogradda su oni radili po zakonu, kao i da su za donacije utrošili 309 miliona dinara a ne 1.371 milijardu dinara kako je on izjavio. Dr Babić nije odgovorio ni na pitanje šta tačno piše u zapisniku, a u RFZO su objasnili da nemaju pravo da nam dostave zapisnik, jer postupak nije završen.

U ovoj instituciji pojašnjavaju da je kašnjenje u plaćanju lekova na recept apotekama smanjeno na 60 dana i da trenutno fond svim apotekarskim ustanovama duguje za ove namene 4,3 milijarde dinara.

Po rečima direktorke, profit Apoteke Beograd za prošlu godinu iznosi 75 miliona dinara, a poslovanje može da se proveri na sajtu ustanove. Proverili smo – finansijski izveštaj apoteke formalno jeste dostupan na njihovom sajtu, ali verodostojnost navoda direktorke nije moguće proveriti iz prostog razloga što je dokument nečitljiv.

– Apoteka Beograd je velika ustanova i otuda takav profit. Imamo 124 apoteke u svom sastavu, a pitajte privatnika sa samo četiri apoteke u lancu, koliku dobit ima. Državne apoteke imaju komercijalnu prodaju lekova koji nisu na listi lekova, kao što to imaju privatne apoteke. Takođe, mi prodajemo kozmetiku, u svojim laboratorijama izrađujemo magistralne lekove i kozmetičke preparate koji se ne finansiraju novcem iz RFZO – objasnila je Simićeva.

Državne apoteke su po tvrdnji direktorke otklonile i sve utvrđene nepravilnosti u radu, zbog kojih ih je još u decembru prošle godine prozvao državni revizor. Konkretnije: sada sve lekove nabavljaju sistemom javnih nabavki.

Podsećamo, revizorskom kontrolom poslovanja utvrđeno je da su apoteke nezakonito potrošile 33 milijarde dinara, jer nisu sprovodile postupak javnih nabavki za lekove koje su izdavale na recept RFZO.

Iz Državne revizorske institucije (DRI) na pitanje „Politike” da li su apoteke uklonile nepravilnosti u radu i kako ocenjuju trenutno poslovanje ove ustanove, dobili smo odgovor da je u postupku nakon obavljene revizije Apoteka Beograd obavestila DRI da je preduzela mere radi otklanjanja utvrđenih nepravilnosti.

„Kakva je sada situacija sa poslovanjem moći će da se utvrdi u narednoj reviziji Apoteke Beograd, koja još nije obavljena”, poručeno nam je iz kancelarije DRI.

O. Popović, D. Davidov-Kesar

-----------------------------------------------------------

Po kom pravnom osnovu su apoteke poklanjale pare

Državne apoteke ipak nisu mogle da poklanjaju svoj ostvareni profit, navode stručnjaci iz oblasti javnih finansija. Oni objašnjavaju da u načelu za državne apoteke kao korisnike javnih sredstava važi Zakon o budžetskom sistemu, po kojem je određeno da se novac dobijen korišćenjem javnih sredstava ne može poklanjati. Ipak, stručnjaci za javne finansije ostavljaju mogućnost da je nekim posebnim zakonskim rešenjem takva pravna mogućnost ostavljena.

Profesor dr Dragana Jovanović, iz organizacije „Doktori protiv korupcije” i nekadašnja beogradska sekretarka za zdravstvo, smatra da se u ovom slučaju postavlja pitanje kako sme jedna budžetska institucija da ima toliku komercijalnu zaradu.

– Nije mi jasno odakle im pravo na to? To treba ispitati. Kada sam ja bila na čelu sekretarijata, 2008. i 2009. godine, nikakav novac iz donacija tog tipa nije išao preko našeg sekretarijata. Imala sam čak konflikte u to vreme, jer je postojala ideja da se menjaju neki propisi oko apoteka, a ja nisam dozvoljavala – dodaje dr Jovanović.

Predsednik UO Apoteke Beograd je Marko Kostić, a članovi Nikola Lolić, Miloš Stojanović, Nataša Damjanović i Tatjana Mikić. Predsednik Nadzornog odbora ove institucije je Zoran Kapičić, a članovi su Nedeljko Karakaš i Marijana Ćemalović.

Po članu 38 Odluke o budžetu za 2013. godinu (objavljen u Službenom listu grada Beograda), „javna preduzeća i drugi oblici organizovanja čiji je osnivač grad dužni su da deo od najmanje 50 odsto dobiti za 2012. godinu uplate u budžet grada najkasnije do 30. novembra 2013. godine”.

Jedan od članova UO Apoteke Beograd, dr Nikola Lolić, za „Politiku” kaže da je na tu funkciju došao 2010. godine kada je zamenio dr Perišu Simonovića, državnog sekretara Ministarstva zdravlja. On objašnjava da je sistem davanja donacija već postojao onda kada je on postao član UO i da je, koliko je njemu poznato, sve rađeno po zakonu.

– Tu ništa nije tajno. Ove godine je čak bilo manje donacija nego prošle godine zbog manje dobiti. Mislim da ne može bilo ko da uzima donacije, već samo osnivač ustanove, a u ovom slučaju to je grad Beograd – objašnjava dr Lolić.

Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas u pismu protesta našoj redakciji povodom jučerašnjih tvrdnji direktora fonda objasnio je da je grad osnivač ove ustanove, da postavlja upravni i nadzorni odbor, bira direktora i zamenika i ima pravo i da raspolaže eventualnom dobiti koju Apoteka Beograd ostvari.

------------------------------------------------------

Partijski kadrovi

Profesor Medicinskog fakulteta dr Zoran Radovanović za „Politiku” kaže da je Srbija partijska država i zato je moguće da apoteka finansira zaposlenje mladih lekara uoči izbora i da plaća druge stvari koje sa poslovanjem apoteke nemaju nikakve veze.

– Na čelu i apoteke i drugih ustanova koje obrću pare nalaze se partijski kadrovi i onda se muva sa parama. U apotekama je dovoljno da napravite malu razliku u ceni leka, pa kada imate veliki broj lekova, dobijete i ogroman novac koji onda ide partijskom vladaru, ali i u određene privatne džepove. Apoteku Beograd je vodio kadar Demokratske stranke. Nije normalno da apoteka plaća sve to. Te ogromne pare nisu mogle da se dobiju na čist i pošten način – kaže ovaj bivši član UO „Doktora protiv korupcije”.

Iz svog suficita Apoteka Beograd je za četiri godine (2010–2013) poklonila novac za opremu i kapitalne investicije zdravstvenih ustanova čiji je osnivač Beograd, za Beogradski bebi-klub, za finansiranje zarade lekara, medicinskih tehničara i fizioterapeuta oštećenog vida, koji su zasnovali zdravstveni odnos na određeno vreme u zdravstvenim ustanovama...

------------------------------------------------------------------------------------ 

Prodaju lekove, a nisu privredni subjekt

Podaci o poslovanju „Apoteke Beograd” ne mogu se naći na sajtu Agencije za privredne registre (APR), kao za ostale privredne subjekte. U APR-u kažu da se „Apoteka Beograd” ne vodi kao privredni subjekt već kao ustanova i da je zato upisani u registar ustanova u Privrednom sudu. Međutim, na sajtu Privrednog suda podaci za apoteku nisu dostupni, a mogu se dobiti tek s posebnim zahtevom po Zakonu o dostupnosti informacija od javnog značaja.

Interesantno je da na sajtu „Apoteke Beograd” nema podataka o članovima Upravnog odbora. Inače, finansijski izveštaj za 2012. godinu s dodatkom plana za 2013. potpisao je predsednik Upravnog odbora dr Marko Kostić.

– Čudno je da se apoteke ne računaju u privredne subjekte, jer su profitne organizacije koje prodaju i kupuju lekove – kaže Milan Kovačević, savetnik za strana ulaganja.

J. R.