U senci vođe

"Kod nas predsednici stranaka odlučuju kako će poslanici glasati, pa je čak i u Ustav ušlo da su poslanici smenjivi. U proporcionalnom izbornom sistemu o svemu odlučuje vrh stranke, što tajkunima više odgovara, jer umesto da imaju posla sa Skupštinom razgovaraju sa nekolicinom političara."

Ovo je u debati Demokratskog političkog foruma, održanoj prošle nedelje u organizaciji Fonda Centar za demokratiju, rekao Slobodan Vučković, dugogodišnji poslanik DS-a. I Dragoljub Mićunović, poslanik iz iste stranke, potvrdio je da u proporcionalnom izbornom sistemu vlada partijska oligarhija. On je rekao i da nije potpisao automatsku ostavku na poslaničko mesto, verovatno zbog statusa koji ima u stranci.

Blanko ostavke ne postoje nigde u svetu, tvrdi Miodrag Radojević, istraživač saradnik u Institutu za političke studije. Upravo su ovdašnje partije u prošlom sazivu Skupštine Srbije blanko ostavkama izigravale odluku Ustavnog suda Srbije da mandat pripada poslaniku. Jedino su radikali jasno i glasno govorili da po njima mandati pripadaju stranci i – tačka. Tomislav Nikolić se kao predsednik Administrativnog odbora Skupštine Srbije i ponašao u skladu sa tim stavom. SPO je poštovao stav Ustavnog suda jer nije imao izbora: većina njegovih poslanika priklonila se premijeru Vojislavu Koštunici, manjina je ostala uz partijskog vođu Vuka Draškovića. Demokrate Borisa Tadića su oštro protestovale kada su dvojica poslanika Liste za Sandžak, sa izborne liste DS-a, pretrčali u tabor Koštuničine vladajuće koalicije. Istovremeno, podržavali su jednog poslanika DSS-a, koji je smatrao da ima pravo da napusti svoju stranku i zadrži poslanički mandat. DSS je, opet, tražio da se tom poslaniku oduzme mandat, što se i desilo, ali je podržao poslanike Liste za Sandžak u odluci da napuste poslanički klub DS-a i daju podršku tada vladajućoj koaliciji.

Partijske vrhuške su praveći novi Ustav zaboravile na raniju odluku Ustavnog suda i da bi osigurale sopstvenu neprikosnovenost i bespogovornu poslušnost u temeljni akt pravnog sistema upisale da mandat pripada stranci. Posle toga su  blanko ostavke, specifičnost Srbije, postale nepotrebne   

I zbog ovakvog ishoda utakmice između partijskih vrhuški i Ustavnog suda, Zoran Stojiljković, politikolog, kaže da većinu stranaka karakteriše koncentracija moći u rukama partijske egzekutive i sukobi unutar nje. "Partije su po svojoj realnoj unutrašnjoj strukturi retko demokratske organizacije jer u svoje redove uključuju manjinu koja teži da osvoji što više glasova i zadobije vlast. U strankama je sve centralizovano – finansije, kadriranje, monopol najužeg sastava da odlučuje o koalicijama i sastavu vlade."

Na dilemu da li su stranke autoritarne zato što je društvo nedemokratsko ili su one nedemokratske zato što je društvo autokratsko, sociolog Vladimir Vuletić odgovara stavom da su stranke "samo delimično institucija građanskog društva i da one pomažu demokratizaciji društva utoliko što građani biraju na izborima između nekoliko oligarhija. Jedan od načina da se stranke demokratizuju su frakcije, ali kod nas to nije zaživelo jer kao da se svi rukovode krilaticom da su ’frakcije najveći neprijatelji’. Kod nas vlada više jednopartijskih oligarhija, jer svima koji su u politici za ugled je služila komunistička partija, bilo da su bili vlast ili opozicija. Stranke bi bile slobodnije da ih je manje, jer u ovakvoj konkurenciji se plaše da im se raspadne struktura ili da im neko preuzme vlast ili članstvo."

Na istu dilemu odgovor Radojevića  glasi: "Bez demokratije u strankama nema demokratije ni u društvu jer one bi trebalo da građane obrazuju za demokratiju, a pre toga moraju same da budu demokratične, da – između ostalog – neguju različitost mišljenja."

Ovaj istraživač misli da demokratski blok pokušava da pokaže da radi na demokratizaciji izbora u stranci, kao DS na nivou grada. Ali, prosečni građanin Srbije mogao je da na televizijskom kablu vidi kako je hrvatska SDP  na poslednjim izborima imala šest kandidata, kako su održavali  konvencije.

Radojević kao lek za demokratizaciju partija  predlaže da izbori u strankama budu neposredni – kao u Americi. Jer,  "kroz proces demokratije u strankama vidi se kuda ide društvo".