Nema protivustavnog stanja

Predsednik srpskog parlamenta Oliver Dulić trebalo bi sutra da odluči hoće li Narodna skupština Srbije nastaviti prošle nedelje započetu sednicu ili će zakazati novu sa dnevnim redom na kojem bi se našli zakoni i izbori funkcionera koje nalaže Ustavni zakon, a na čemu su insistirali opozicionari. Dulićeva odluka, kako je sam rekao, zavisi, između ostalog, i od mišljenja stručne javnosti, pre svega aktuelnih i penzionisanih sudija Ustavnog suda, a većina njih smatra da je parlament pogrešio što nije radio po dnevnom redu koji nalaže Ustavni zakon, ali da to ne znači da je ušao u protivustavno stanje.

Objašnjavajući svoju odluku da prekine sednicu, Oliver Dulić je kazao da bi bilo "neprihvatljivo da parlament nastavi rad kao da se ništa ne događa, ukoliko postoje ozbiljne primedbe da se nalazimo u neustavnom stanju, a, u ovom trenutku, imam tumačenje da smo ušli u nešto što bi se tako moglo nazvati". Predsednik parlamenta je, inače, odluku o prekidu sednice doneo tek posle, gotovo, jedanaest sati debate u kojoj su poslanici opozicije raspravljali mnogo više o biografiji Zorana Balinovca, vladinog izvestioca o zakonima na dnevnom redu, nego o kršenju Ustavnog zakona.

Međutim, na početku sednice, odmah pošto je opozicija istakla da je prekršen Ustavni zakon, i sam Dulić, ali i Nada Kolundžija, šef poslaničke grupe Demokratske stranke, rekli su da prekršaja nema. Ima mišljenja da bi, možda, sve prošlo bez većih problema da se predsednik parlamenta bolje snašao, odnosno da je ranije prekinuo sednicu, pre nego što se ona praktično pretvorila u debatu o Balinovcu.

Slobodan Vučetić, bivši predsednik Ustavnog suda Srbije, kaže za "Politiku" da nema sumnje da parlament treba da ispuni obaveze koje mu nalaže Ustavni zakon, odnosno, moralo se, pre bilo kojih drugih zakona, raspravljati o zakonima koji se tiču zaštitnika građana, državne revizorske institucije, prava građana na obaveštenost i o izboru guvernera NBS, državne revizorske institucije, poverenika za informacije, dakle o svemu što je navedeno u članu 5 Ustavnog zakona.

Vučetić dodaje: "Očigledno je da vlada nije pripremila ove zakone, niti je vladajuća koalicija postigla dogovor oko kadrovskih rešenja za pomenute funkcije. I to nije ništa neobično, s obzirom na to koliko su trajali dogovori o vladi i s obzirom na to da je reč o velikom broju zakona koje je trebalo u kratkom roku pripremiti. Vlada je prosto trebalo da izađe pred poslanike i da ih obavesti da nije uspela da pripremi ta akta, da ih zamoli za razumevanje i da objasni da je donošenje zakona o vladi, koji je bio na dnevnom redu, neophodno, jer se radi o usaglašavanju sa Ustavom. Da nije bilo onog nesrećnog vladinog izvestioca, sve bi to nekako prošlo."

Vučetić kaže da, uprkos svemu, ne znači da parlament ne treba da raspravlja o započetom dnevnom redu, niti da se ušlo u "nekakvo protivustavno stanje". On dodaje: "Hajte, molim vas, kakvo protivustavno stanje. Ovde je samo zamenjen red koraka, nije Ustavni zakon sveto pismo, niti to što na dnevnom redu nisu bila akta koja nalaže taj zakon znači da je prekršen Ustav."

U parlamentu se, nezvanično, moglo čuti iz redova vladinih stranaka da je predsednik parlamenta mogao da se obrati i Zakonodavnom odboru u čijoj nadležnosti je tumačenje zakona, pre "nego što je izašao sa ocenama o protivustavnom stanju". Međutim, Vučetić kaže da je Zakonodavni odbor, ipak, nadležan samo za pravno-tehničku redakciju i za davanje mišljenja o zakonima, ali to nikako ne obavezuje Ustavni sud koji je jedini merodavan da oceni ustavnost zakona. On podseća da mi, u ovom trenutku, Ustavni sud nemamo.

U svakom slučaju, Vučetić smatra da parlament treba da nastavi da radi po dnevnom redu prekinute sednice, jer je "nezamislivo da Skupština ne radi, ako već ima pripremljene zakone čije donošenje je hitno, a za to vreme treba da ubrza pripremu zakona i predlog za izbor funkcionera, koje nalaže član 5 Ustavnog zakona."

Profesor ustavnog prava i bivši predsednik Ustavnog suda SRJ Momčilo Grubač izjavio je Tanjugu da je prilikom zakazivanja napravljena greška u proceduri i nazivu sednice, iz čega ne slede nikakve sankcije. Prema njegovim rečima, "prvim redovnim zasedanjem, predsedavajući, a potom i izabrani predsednik Skupštine, nazvali su sednicu koja se zove konstitutivna, kako stoji u Zakonu o sprovođenju Ustava." Grubač je kazao da "Skupština treba da konstatuje da je sednica završena 29. maja, a da se naredna zove – prvo redovno zasedanje." On je, takođe, istakao da je ovde učinjena greška procesnog karaktera i dodao: "Pravnici znaju da greške u proceduri imaju različit značaj i različite posledice. Greška takvog karaktera se samo konstatuju bez ikakvih posledica i sankcija."

Predsednik parlamenta Oliver Dulić, prilikom objašnjavanja razloga za prekid sednice, kazao je, između ostalog, da je on lekar, gde je istina samo jedna: "Pravna nauka je, moram da priznam, nešto što me čini konfuznim i što me potpuno fascinira, jer ćete od pet pravnika čuti pet tumačenja iste stvari". Duliću ostaje da donese odluku što pre, a s obzirom na to da će se pravnici složiti s njim o tome da svaka odredba može da se tumači na više načina, moraće sam da izabere koje tumačenje će primeniti pri odlučivanju o sudbini prekinute sednice.