Helsinški recept za Evropu

Srpski fudbaleri su ostvarili značajnu pobedu u Helsinkiju protiv Finske (2:0) i nastavili da krče put ka završnici Evropskog prvenstva 2008. u Austriji i Švajcarskoj. Ono što raduje jednako koliko i bodovi osvojeni na terenu protivnika sa istim mabicijama, jeste igra koju su prikazali igrači u crvenim dresovima. Navikli smo da ih vidimo borbene i žustre, da s velikim žarom igraju za nacionalni tim, a sada su pokazali i da znaju da igraju fudbal. Spustili su loptu na travu, pa su naši ljubitelji fudbala mogli da uživaju u njihovim pasovima, driblinzima, prodorima, proigravanjima, šutevima, golovima.

Tako bi uvek trebalo da izgleda igra srpskih fudbalera. Kontrolisali su igru, izdržali i neutralisali pritisak domaćina, bili dovoljno hrabri i agresivni da i u napadačkim akcijama ispolje znanje.

Sve je u Helsinkiju ličilo na fudbalsku bajku, onu najlepšu, i to samo par meseci posle debakla u Kazahstanu (1:2). U Finskoj, jednostavno nije bilo slabog mesta. Svi igrači su dali značajan doprinos pobedi, pa je Srbija na polovini kvalifikacija "ostala u igri" zajedno s najvećim rivalima Poljskom i Portugalijom. Pored bodova, možemo konstatovati da smo dobili i još trojicu reprezentativaca, jer su debitanti Rukavina, Kuzmanović i strelac Jovanović u potpunosti opravdali poverenje koje im je u ovako važnom susretu ukazao selektor Klemente. Imali su dovoljno mladalačke drskosti i kvaliteta, da se i pored nedostatka iskustva, odvažno upuste u nadigravanje s Fincima i da ih nebrojeno puta nadmudre.

Vidić je, zajedno s Krstajićem, gospodario našim šesnaestercem i izrastao u junaka meča. Dragutinović je besprekorno odradio svoj deo posla. Pojačan vezni red, s petoricom igrača, bio je izuzetno aktivan i u odbrani i u napadu. Kapiten Stanković je izgarao "špartajući" od protivničkog kaznenog prostora gde je pomagao usamljenom Panteliću, pa do svog, u kojem je stizao da zaustavlja atake suparnika. Kovačević je u pojedinim trenucima dokazao da nije samo "vodonoša" i igrač koji "samo zna dakvari igru protivničkog tima". Janković i Krasić su potvrdili da su budućnost našeg najomiljenijeg sporta.

Klemente, dakle, apsolutno treba da bude zadovoljan. Bio je optimista i bar u izjavama bio i smeliji i od samih igrača. Njegove ideje pretočene su u veličanstven trijumf, jer ruku na srce odavno naša selekcija nije delovala tako kompaktno, sigurno i moćno. Ne treba zaboraviti ni da su nam ovi isti Finci u kvalifikacijama za prvenstvo Starog kontinenta u Portugaliji 2004, pre četiri godine, na istom mestu i sa gotovo istim timom, očitali lekciju (3:0). Zato Klemente sada s pravom likuje, jer je ispunio smelo obećanje.

O kvalitetu igre našeg nacionalnog tima možda najbolje ilustruju reči finskog selektora Hodžsona:

– Srpska reprezentacija je igrala izvanredno. Žao mi je naših gledalaca i pojedinih fudbalera kojih su zaista odigrali veoma dobro. Moramo da čestitamo gostima na zasluženoj pobedi.

Nažalost, slavili su i naši najveći rivali Poljaci i Portugalci. Do novembarskog raspleta ima dosta mečeva, ali je ovaj u Finskoj pokazao da naš optimizam itekako ima pokriće. Neophodno je i nadalje primenjivati "helsinški recept".

Zato treba hvaliti učinjeno u Skandinaviji, jer je zaista vredelo. Međutim, bez euforije. Ne sme se finskim trijumfom zaboraviti "gorka pilula" iz Alma Ate, kao i to da su kvalifikacije tek na pola puta. Valja nastaviti ovako.

Idilu iz Finske kvare jedino žuti kartoni Kovačevića i Stankovića. Ne samo zato što kapiten neće igrati u narednom susretu, već i zbog toga kako su kartoni dobijeni. Kovačević je "požuteo" jer je oštro startovao na protivničkog igrača u prekidu, pošto je odlični arbitar Mehuto Gonzales već dosudio prekršaj u korist naših reprezentativaca, dok je Stanković kaznu zaradio zbog pomeranja lopte.

Ohrabrenje za podjednako važan duel sa Belgijom 22. avgusta, najverovatnije u Briselu, predstavlja Žigićev povratak u nacionalni tim. Ali, s njim bi trebalo da budemo jači, a ne da kao do sada dugim loptama besomučno preskačemo sredinu terena čekujući da on, uglavnom bez podrške saigrača, napravi čudo. Nadamo se da će Klemente uspeti da ovog dvometraša uklopi u ovakav način igre.

Nadamo se da se naši reprezentativci neće uljuljkati sjajnim ostvarenjem u Helsinkiju, već da će nastaviti da igrama poput ove i dalje uveseljavaju svoj narod. Samo je to pravi put za Evropu, pa će tada, kako reče predsednik Tadić, i ostali kontinentalni i svetski gradovi da budu srećni za Srbiju.