Terorista kojeg su mnogi potcenili

Kada su u maju 2011. američki vojnici ubili osnivača Al Kaide Osamu bin Ladena, malo ko od američkih bezbednosnih stručnjaka je predviđao da će Bin Ladenov naslednik Ajman el Zavahri uspeti da održi sve pripadnike ove terorističke organizacije na okupu. Iako je pominjan kao „mozak Al Kaidinih akcija”, većina američkih eksperata i bivših obaveštajaca isticala je da je on „bleda senka Bin Ladena”, da je „birokrata a nije vođa koji može da podstakne sledbenike”, kao i da mu „nedostaje Bin Ladenova sposobnost da ujedini različite arapske frakcije u mreži”.

Tadašnji američki ministar odbrane Robert Gejts je čak istakao da Zavahri nema „ličnu harizmu”, niti „operativno iskustvo Bin Ladena”, kao i da su islamski ekstremisti podozrivi prema Zavahriju i zato što je Egipćanin.

Međutim, minule dve godine ovaj lider terorista je pokazao da nije samo „lice za slikanje”, budući da se minule decenije najčešće obraćao video-porukama u ime Al Kaide, već i da ima uspešnu strategiju za opstanak terorističke mreže. Za razliku od Bin Ladena, on je zastupao strategiju malih napada, a ne spektakularnih kao što je napad 11. septembra 2001. Ovom strategijom uspeo je da decentralizuje Al Kaidu i da, zahvaljujući i arapskom proleću, stvori takozvanu treću generaciju pripadnika ove organizacije. Koristeći pobunu u Siriji, pokušao je i u velikoj meri uspešno da brend Al Kaide rehabilituje i da stvori niz bezmalo nezavisnih organizacija u zemljama širom Bliskog istoka.

Rođen je u porodici više srednje klase, pri čemu mu je otac bio hirurg i uticajan profesor Univerziteta u Kairu. Dok mu je otac potekao iz velike familije uglavnom naučnika i lekara, majka mu je poticala iz bogate i politički aktivne porodice i predstavljala mu je veliki uzor. Zavahri je, kao i njegova sestra bliznakinja, završio medicinski fakultet u Kairu, pri čemu je specijalizirao hirurgiju.

Njegov mlađi brat Muhamed je krenuo stopama starijeg brata i prema tvrdnjama poznavaoca postao ekspert za logistiku i vojni komandant Islamskog džihada. U toku 1993. poslat je u Bosnu i Hercegovinu kod lidera Bošnjaka Alije Izetbegovića kako bi nagledao „islamizaciju bosanske vojske i novac poslat za mudžahedinske borce u BiH”. Muhamed el Zavahri je radio u BiH, ali i u Hrvatskoj i Albaniji, pod maskom pripadnika Međunarodne muslimanske organizacije za pomoć. Uhapšen je u Ujedinjenim Arapskim Emiratima 2000. da bi posle izručenja Egiptu bio osuđen na smrtnu kaznu. Međutim, posle svrgavanja Hosnija Mubaraka pušten je iz zatvora i danas je na slobodi.

Njegov stariji brat, koji ga je uveo u vode islamskog militantizma, već u 14. godini je pristupio pokretu Muslimanska braća da bi potom sa grupom istomišljenika formirao egipatski Islamski džihad. Bio je i među 1.500 uhapšenih zbog sumnje da su 1981. učestvovali u ubistvu egipatskog predsednika Anvara el Sadata. Sredinom osamdesetih godina odlazi na medicinsku praksu u saudijski grad Džedu, gde prvi put upoznaje Bin Ladena, postaje njegov savetnik i lekar, i s njim odlazi u Avganistan kako bi pomogao mudžahedinima u borbi protiv invazije Sovjetskog Saveza. Nakon kratkog boravka u Sudanu, njih dvojica su se vratili u Avganistan gde su im talibani pružili gostoprimstvo, koje su iskoristili za uspostavu kampova za obuku terorista i mudžahedina. Budući da je prethodno preuzeo vođstvo na egipatskim Islamskim džihadom, on ga 1994. spaja sa Bin Ladenovom Al Kaidom.

Kada su američke snage svrgnule talibansku vlast u Avganistanu, obojica su izbegli hapšenje iako su, sudeći prema podacima dobijenim na ispitivanjima zatvorenika u Gvantanamu, proveli u Avganistanu tri meseca nakon terorističkog napada na SAD 2001. Međutim, Zavahrijeva supruga Aza i tri kćeri ubijene su u bombaškom napadu na avganistanski grad Kandahar, početkom decembra 2001.

Prema rečima Abdel-Barija Atvana, arapskog novinara iz Londona koji je intervjuisao Bin Ladena 1996. godine, Zavahri je uspeo da „transformiše Al Kaidu od male organizacije koja je bila usredsređena na isterivanje Amerikanaca iz Saudijske Arabije u globalnu organizaciju, i to zahvaljujući ljudima koje je doveo iz Islamskog džihada”.

Međutim, 2011. Amerikanci su ga poprilično potcenili, iako je na vrhu američke liste najtraženijih terorista sa nagradom od 25 miliona dolara za informaciju koja bi vodila do njegovog hapšenja ili ubistva. Terorističke akcije u Jemenu, koje on danas koordiniše, najbolje to dokazuju.

Nenad Radičević

-----------------------------------------------------------

KARLOV UGAO

• Al Kaida je na svih sedam kontinenata. Neuništiva, kao osmi putnik.

• Amerika je kao doktor Frankenštajn: teško kontroliše monstruma kojeg je sama stvorila.

• Politička klima je takva da će arapsko proleće trajati godinama.

• Al Kaida je počela da vrši pritisak i na engleske fudbalske klubove. To se zove presing.

• Terorizam je bolest novog doba, koja se leči isključivo operativnim putem.

• Ima i suptilnijih vidova međunarodnog terorizma. Na primer, naplata putarina kroz Srbiju.

• Samo neka teroristi dođu u Srbiju, pustićemo navijače na njih.

• Ima nekoliko različitih varijanti o likvidaciji Bin Ladena. I sve su tačne.

• Čim Al Kaida završi posao u Siriji, Amerika će nastaviti da je proganja.

Dragutin Minić