Niska igra protiv nadzemaljaca

Velike sile opet su se udružile protiv malih nacija na andskim visinama. Tako se u Boliviji , Peruu, Ekvadoru i Kolumbiji tumači odluka Međunarodne fudbalske organizacije da zabrani utakmice na nadmorskoj visini većoj od 2.500 metara. Fifa je svoj dekret poduprla lekarskim nalazima koji upozoravaju da da je zdravlje igrača nenaviklih na velike visine ugroženo, kada, na primer igraju u La Pazu ili Kitu.

Biće to po svemu sudeći još jedna jabuka razdora, ne samo između prosperitetnih nacija Evrope i siromašnih , a visokih andskih zemalja, već se zla krv stvara i unutar ponekad jedinstvenog latinoameričkog bloka. Svi veruju da je Brazil zakuvao ovu Fifinu čorbu, uz pomoć svog večitog rivala, Argentine. Povod je bio meč na bolivijskim visinama od četiri hiljade metara između brazilskog Flamenga i domaćeg Real Potosija. Igrali su nerešeno a "flamengosi" su svako malo istrčavali sa terena kako bi se uključili na boce sa kiseonikom. Bes visinskih nacija sručio se zato na fudbalske velesile koje igraju po pesku pored morskih nizina Argentinu i Brazil.

Treba odmah da se organizujemo i izađemo na ulice, predložili su mnogi. Predsednik Bolivije Evo Morales lično se osetio uvređenim zbog Fifine odluke pa je odaslao misiju u Cirih da se raspravi sa čelnikom Fife Jozefom Blaterom.

"Kucaćemo na vrata Fife, u svako doba, pod svim uslovima, kako bi Fifa shvatila i primila k znanju da je ovo zemlja na nogama I da ima vladu koja neće dozvoliti da nas ukinu vetom", rekao je raspaljeni ministar u Moralesovoj vladi.

Bolivija je najviše pogođena odlukom da se zbog štetnosti po zdravlje zabrani igranje na velikim visinama. Glavni državni stadion u La Pasu (Ernando Siles) nalazi se na 3577 metara , ali međunarodne utakmice neće moći da se igraju ni u Koćabambi (2558), Sukreu (2790), Oruru (3702)i Potosiju(3976).

Morales se udružio sa ostalim predsednicima iz regiona pozvao ih na "zajednički pohod protiv veta". Predsednik je sa lakoćom odigrao partiju fudbala pred vladinom palatom na trgu Muriljo i stavio se na čelo sveopšteg nacionalnog prkosa protiv "još jednog kršenja ljudskih prava".

U visinsku polemiku uključili su se i pojedini lekari. Tako je stručnjak za sportsku medicinu Hulian Alvares koga citira madridski "El pais" zaključio da kada planinski fudbaleri igraju u nizinama, to je kao da imaju dvanaest igrača u ekipi. Sa druge strane sportista koji nije navikao na visine u stanju je da, zbog nedostatka kiseonika, pruži samo sedamdeset posto od svog ukupnog kapaciteta. Zbog proređenog vazduha, pred Olimpijske igre u Meksiku(1968) mnoge sportske velesile, poslale su svoje reprezentacije na dvonedeljne visinske pripreme.

Ali niko ne može da ubedi brđane sa Anda, da u svemu ovome politika diskriminacije nije odigrala svoju ulogu. Jer kako se primećuje, granica je stavljena taman na kotu, koja ogromni stadion u Meksiko sitiju neće eliminisati iz fudbalske upotrebe.

Kao i u sličnim prilikama, potežu se velike patriotske reči. Sve pobede izvojevane na visini su dostojanstvene i mi smo na njih ponosni rekli su Bolivijanci . Za povređen nacionalni ponos nema utehe ni u prednosti koje brđani imaju kad igraju u nizinama. Dok nekome možda ne padne na pamet da im i tu zakinu na pravima. Možda će uskoro reći da "nadzemaljci" koje na njihovim visinama nadleću samo kondori, imaju prava da na niskim terenima igraju – ali sa igračem manje. Veliki ispit prijateljstva moraće da položi i venecuelanski predsednik Ugo Čaves. Kad dođe do glasanja, Čaves će svoje sportske funkcionere morati da instruiše. Da li da principijalno brane siromašne i socijalizmu sklone brđane iako naftonosna Venecuela nije pogođena visinskim zabranama? Ili da se privole velikim fudbalskim komšijama Brazilu i Argentini , makar se igra odvijala i na prozaičnim nizinama. To nije nikakva šala. U ovim regionima, ratovi su izbijali i oko fudbala.