Evrozona izašla iz recesije

Prema izveštajima agencija

Brisel, Berlin, Pariz – Evrozona je u drugom kvartalu ostvarila privredni rast od 0,3 odsto, što je bolje od očekivanog, pre svega zahvaljujući dobrim ekonomskim rezultatima u dve najveće privrede, Nemačkoj i Francuskoj, pokazali su juče zvanični podaci u Briselu, prenosi Tanjug. Evropski zavod za statistiku (Evrostat), navodi da je recesija, koja je trajala 18 meseci i koštala evrozonu milione radnih mesta, okončana najvećim delom zahvaljujući iznenađujućem rastu od 0,7 odsto u Nemačkoj i 0,5 odsto u Francuskoj, prenosi agencija Frans pres. Analitičari su inače očekivali da će sedamnaestočlani monetarni blok, u kojem živi oko 340 miliona stanovnika, ostvariti rast od 0,2 odsto, nakon šest uzastopnih kvartala smanjenja bruto domaćeg proizvoda (BDP).

Treća i četvrta ekonomija evrozone, Italija i Španija, zabeležile su pad od 0,2, odnosno 0,1 odsto, a među gubitašima je holandska privreda koja je potonula za 0,2 odsto. Iznenađenje predstavlja portugalska privreda koja je porasla za iznenađujućih 1,1 odsto u drugom kvartalu, nakon deset meseci u padu. Ovaj rast privrede koja prima pomoć „trojke” međunarodnih kreditora (Evropske komisije, Međunarodnog monetarnog fonda i Evropske centralne banke), objašnjava se većim izvozom i olakšicama koje je Lisabon uveo za investitore.

„Oporavak evrozone je na dohvat ruke, ali samo ako se vlade budu držale reformi zasnovanih na strogoj štednji iz proteklih nekoliko godina”, rekao je komesar EU za ekonomske poslove Oli Ren i dodao „Održiv oporavak je na vidiku, ali samo ako nastavimo da se suprotstavljamo krizi na svim frontovima.”

Rast nemačke privrede u drugom tromesečju bio je u znatnoj meri uslovljen visokom domaćom tražnjom, navodi nemačka Savezna agencija za statistiku (Destatis), što je i zaključak Zavoda za statistiku u Parizu, pri objašnjavanju snažnijeg privrednog rasta koji je izvukao Francusku iz blage recesije. Francuska vlada, koja se bori sa rastom nezaposlenosti i javnog deficita, navodi da vesti predstavljaju prekretnicu, prenela je agencija Frans pres.

Ministar finansija Pjer Moskovisi navodi da podaci potvrđuju kraj recesije u francuskoj ekonomiji i predstavljaju ohrabrujuće znake oporavka.

Zavod za statistiku ističe da je pad investicija u Francuskoj ograničio značajniji rast, kao i da nema znakova da će sadašnji blagi privredni rast uticati na nivo zaposlenosti. Podaci zavoda su pokazali da je u drugom kvartalu bez posla samo u oblasti komercijale ostalo 27.800 ljudi.

Predsednik Fransoa Oland obećao je da će preokrenuti situaciju na polju nezaposlenosti do kraja godine, nakon što je broj nezaposlenih dostigao rekord, oko 3,3 miliona ljudi.

Kako prenosi Rojters, analitičari očekuju da evrozona stabilan ekonomski rast ostvari tek 2015. godine. Razloge za to vide, pre svega, u nestabilnom i prezaduženom jugu Evrope gde je, na primer, privreda Kipra u drugom kvartalu pala u još dublju recesiju, uz pad od 5,4 odsto na godišnjem nivou. Prihodi od turizma ublažili su negativne efekte krize, ali je broj turista u poslednjih nekoliko meseci podbacio u odnosu na zvanična očekivanja, što je loša vest za jedan od ključnih privrednih sektora Kipra, koji je u maju primio prvu tranšu paketa pomoći „trojke”, vrednog deset milijardi evra.

Zavod za statistiku u Nikoziji navodi da je u građevinskom, prerađivačkom, bankarskom, transportnom, trgovinskom, turističkom i uslužnom sektoru u drugom kvartalu zabeležen pad aktivnosti.

S druge strane, zemlje centralne i istočne Evrope, kao što su Češka, Mađarska i Poljska, beleže blagi rast ekonomija. Među njima se ističe Poljska, kao zemlja koja je u globalnoj ekonomskoj krizi izbegla recesiju, i koja i sada uspeva da ostvaruje ekonomski rast od 0,4 odsto u drugom tromesečju ove godine. Prema oceni analitičara, Poljska uspeva da povećava uvoz zahvaljujući tome što je od 2008. godine vrednost nacionalne valute, zlota, pala za 30 odsto u odnosu na evro.

 ----------------------------------------------------------------------

Mudis: državama koje primaju pomoć MMF-a često preti bankrot

Njujork – Države koje učestvuju u programima Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) suočene su sa rizicima bankrota, zbog dugoročnih slabosti, uprkos očiglednom podstreku koji im takvi programi daju, navodi međunarodna agencija za procenu kreditnog rejtinga „Mudis”, u studiji o srednjoročnim izazovima koje povlači učešće u programima MMF-a, prenosi Tanjug.

Studija pokazuje da je od 1983. do 2012. godine, od 114 država koje su dobile pomoć MMF-a, 16,4 odsto u roku od pet godina nije više bilo u mogućnosti da vraća dugove.

Pitanje koje se već dugo postavlja jeste zašto „Mudis” tradicionalno dodeljuje neinvesticione kreditne ocene zemljama koje učestvuju u programima MMF-a. Činjenica je da mnoge zemlje ulaze u takve programe kada su u problemima, a programi nisu uvek dovoljni da bi eliminisali rizik od bankrota povezan s problemima u zemlji, navodi agencija.

Statistika, međutim, pokazuje da većina država koje su učestvovale u programima, nije bankrotirala iako su mnoge u to vreme bile u problemima i pristup privatnom kapitalu im je bio otežan, što pokazuje da su programi MMF-a često uspevali da smanje rizik od bankrota.

Trenutno četiri članice evrozone – Grčka, Irska, Portugalija i Kipar – primaju finansijsku pomoć MMF-a, u okviru međunarodnog programa u kom učestvuju i Evropska unija i Evropska centralna banka.