Muslimanska braća pred zabranom

Prema izveštajima agencija

Situacija u Egiptu sve je nejasnija. Vesti o sukobima islamističkih demonstranata s vojskom i policijom pristižu iz svih 27 administrativnih regija, guvernorata. Jezgra nasilnog protesta protežu se duž toka Nila – u Aleksandriji, Kairu, Suecu, Fajumu i u guvernoratima Asijut i Minja.

Broj žrtava premašio je, prema izveštajima agencija, granicu od hiljadu poginulih, a broj uhapšenih demonstranata je višestruko veći.

Pozivajući se na zvanične izveštaje i izjave očevidaca, mahom pristalica svrgnutog predsednika Muhameda Mursija, Rojters tvrdi da je minule srede, u jurišu vojske i policije na dva logora islamista u Kairu, stradalo više od 700 lica, dok je usukobima minulog petka poginulo najmanje 173 osobe.

U sukobima je minulog petka izgubio život i Amar Badija, jedan od sinova vrhovnog verskog vođe Muslimanske braće, Muhameda Badije, saopšteno je iz centrale ove organizacije. „Amar je smrtno pogođen policijskim metkom za vreme demonstracija na Ramzesovom trgu, u Kairu”, istaknuto je u saopštenju. Ovo je, podsećanja radi, druga žrtva koja je bila u srodstvu s jednim od vođa islamista. Minule srede, prilikom nasilnog raspuštanja logora demonstranata, u Kairu je poginula Asma al Beltagi, kćerka čelnika ove organizacije u egipatskoj prestonici.

Strahuje se da je broj žrtava juče drastično uvećan. Prilikom nasilnog zauzimanja džamije Fatah od strane pripadnika vojnih i policijskih specijalnih snaga, u kojoj se prethodno zabarikadiralo nekoliko stotina pristalica pokreta Muslimanske braće, došlo je do razmene vatre. Agencije su izvestile, a elektronski mediji slikom i tonom potvrdili, da su islamisti otvarali vatru s vrha minareta na oklopna vozila interventnih trupa, što je bio povod i za vojsku da uz vatrenu podršku izvede juriš na džamiju.

S obzirom na to da se pokret Muslimanske braće smatra inicijatorom i organizatorom masovnih protesta, egipatske vlasti su najavile da će „čeličnom pesnicom” razbiti ovu, kako su rekli, terorističku organizaciju. Od petka su u toku akcije masovnog privođenja i hapšenja članova i pristalica pokreta. U petak je, primera radi, lišeno slobode 1.004 aktivista ove islamističke organizacije.

Šef prelazne vlade u Kairu Hašim al Beblavi saopštio je da egipatske vlasti, u međuvremenu, razmatraju mogućnost izricanja zabrane rada i okupljanja pokretu Muslimanske braće, premda se ova versko-politička organizacija, osnovana davne 1928. godine, u dve faze odrekla nastupa u usko političke svrhe. Najpre je 2011. godine, posle svrgavanja tadašnjeg predsednika Hosnija Mubaraka, osnovano njeno političko krilo – Partija slobode i pravde, da bi u martu ove godine Muslimanska braća bila zavedena kao nevladina organizacija.

U izjavi koju su preneli agencija Rojters i egipatski mediji, Al Beblavi je rekao da je predlog upućen nadležnom ministarstvu za socijalna pitanja i da se uskoro očekuje odluka tog tela.

Muslimanskoj braći se stavlja na teret da su pokušali da stave van snage ustavom definisani demokratski poredak zemlje, a da su u tu svrhu izazvali nerede koji su doveli zemlju na ivicu građanskog rata.