Estrada kao centralna bolest

Hroničar i kolekcionar. To je Branimir Bane Lokner, rok kritičar i glavni urednik časopisa „Tajm mašin mjuzik”, predsednik žirija

mnogih festivala, između ostalog, i nedavno završene Zaječarske gitarijade, na kojoj je pobedio sastav „Mad fektori” iz Vranja, za koji Lokner odlučno tvrdi da je odličan sastav.

– Iz godine u godinu sve je veći kvalitet bendova koji se prijavljuju. A zaječarska publika je izvanredna. Prednost vremena u kojem živimo jeste u tome što i pre festivala ljudi mogu da se informišu o muzici bendova koji su ušli u takmičarski deo, jer, tu je „Jutjub”, tu su i organizatori Gitarijade, koji preko fejsbuk-stranice dinamiziraju priču o ovoj manifestaciji – kaže Lokner ne propuštajući da napomene da je proteklih godina poseta svim koncertima koji se održavaju tokom Gitarijade besplatna.

Ove godine oboren je i rekord posete, i to za koncert „Parnog valjka”.

– Bilo je, kažu u MUP-u, oko 50.000 posetilaca, ja bih rekao da je bilo između 35.000 i 40.000. Ali i tokom nastupa takmičarskih bendova poseta je bila velika – zadovoljan je naš sagovornik.

Zaječar, kaže ovaj Zemunac, tada nekako drugačije diše. Ali, s razlogom. Jer, kako tvrdi, to je baš rok grad u kojem ljudi istinski uživaju u rokenrolu.

Rok kritičar kojeg neki nazivaju dobrim duhom bivše jugoslovenske i sadašnje rok scene, ipak, kaže da je rok kultura kod nas na vrlo niskim granama. I to bilo da rok tretiramo kao kulturu ili kao subkulturu. A prema njegovom mišljenju, oba termina su tačna.

– Status roka je na najnižim granama. Nacionalna kulturna politika potpuno eliminiše i minimalizuje rok kulturu, osim ako nije deo ovdašnje estrade ili ako na neki način ne koketira sa estradnim načinom razmišljanja. A estrada je ovde centralna bolest. Generalno gledajući, estradizacija je prisutna u svim sferama društva i predstavlja najveći problem života ovde – smatra Lokner uz ozbiljnu napomenu da u rok kulturi ne postoji takozvana autorska kriza o čemu se često govori.

Kakva je danas rok scena kod nas, pitamo ga, a on odgovara da je to sve ono što se dešava na ovim prostorima.

– Nije loša. Mnogo je kvalitetnih bendova. Za vreme stare Jugoslavije, a i u periodu devedesetih godina SRJ i Srbija odvajale su sredstva za kulturu, što danas nije slučaj. Ili jeste slučaj, ako se opet vratimo na priču o estradizaciji – kaže Lokner.

Ali, rok je živ, kažemo mu, što on klimanjem glave potvrđuje.

– To stoji. Ali, moramo da budemo realni i da kažemo da rok kultura još od devedesetih godina nije centralna kultura novih generacija. I nije to tako samo kod nas već i u svetu. To mesto su preuzeli hiphop, tehno, indastrijal, i samim tim publika se umnogome razvodnila i osula. Svuda. Imamo malo nove publike koja zajedno sa svojim vršnjacima kreće u otkrivanje muzičkih sistema vrednosti. To je realnost sa kojom se svakodnevno suočavamo – smatra naš sagovornik.

Prema njegovom mišljenju, realan problem predstavlja manjak publike, kao i činjenica da on, generalno, teško može da se nadomesti na neki način, jer danas ljudi imaju mnogo mogućnosti da zadovolje svoja kulturna interesovanja.

Na pitanje kakva je onda budućnost roka on kaže da je „vrlo izgledna”.

– Svuda. Pogotovo bi predstavnici starijih generacija trebalo da se naviknu da rok nije centralna figura i da poprima elemente tretiranja, kao što je imao džez u jednoj fazi. Ali, energija i stav su univerzalni i neizbrisivi i oni će zbog toga imati važno mesto u svetu. Energija i stav su ono što predstavlja neizbrisiv deo kompletne slike o roku – smatra Lokner.

S. Čikarić

-----------------------------------------------------------

Nema autorske krize

Na pitanje ko, zapravo, govori o autorskoj krizi, Lokner kaže da su to svi oni koji samo površinski posmatraju dešavanja na rok sceni.

– Površinski, jer posmatraju samo ono što se dešava na estradnom nebu. Autorske krize nema, već je realan problem način predstavljanja rok kulture u javnosti i u medijima. Poslednjih godina došlo je do promene načina tretiranja rok kulture gde je internet-promocija postala dominantno mesto i prostor za predstavljanje sastava i izvođača. Tako je kod nas, ali i u celom svetu. Po godina njenih stanovnika, mi smo stara nacija, i kod jednog dela populacije postoji odbojnost da preko interneta prate dešavanja. Takođe, bez razloga se glorifikuje značaj elektronskih i štampanih medija čiji je uticaj na rok kulturu, onu koja nije estradna, danas apsolutno minoran. I pored toga, ne odslikava pravo stanje stvari na rok sceni – smatra Lokner.