Činovnici podižu prosek plate u Srbiji

Prosečna zarada bez poreza i doprinosa isplaćena u junu bila je 44.394 dinara ili oko 390 evra, podatak je Zavoda za statistiku Srbije. Reklo bi se da srećnici koji imaju legalan posao, u proseku, nisu loše plaćeni. Saopštenja zvanične statistike o kretanju plata i standardu redovno su tema različitih komentara. Jer, prosek je ipak – samo prosek, a koliko god bilo nepristojno zavirivati u tuđi novčanik, svi bi da znaju „ko guli samo kupus, a koliko je onih koji stalno jedu meso”.

Prema podacima Nikole Altiparmakova, člana Fiskalnog saveta, manje od proseka dobija 63 odsto zaposlenih. Više od dve prosečne plate kući odnese osam odsto, a više od tri plate nepuna tri procenta zaposlenih. Upućeni tvrde da se već decenijama ne menja rang-lista zaposlenih po visini neto zarada.

U junu ove godine bilo je zaposleno 1.723.459 ljudi. Gledano po delatnostima, najveće plate u tom mesecu, kao i obično, primili su zaposleni u rudarstvu, proizvodnji i distribuciji električne energije, finansijama, stručnim delatnostima i oni koji barataju nekretninama. Na tekući račun 188.469 zaposlenih u navedenim oblastima rada, u kojima preovlađuju javna preduzeća, banke i osiguravajuća društva, u tom mesecu „leglo je” u proseku 67.624 dinara, a njihov ukupan fond zarada bio je težak 12,7 milijardi.

Tačno 373.713 zaposlenih u državnoj upravi, obrazovanju izdravstvu u junu su primili u proseku po 45.696 dinara, a njihov fondzarada iznosio je oko 17 milijardidinara.

U svim ostalim delatnostima u junu ove godine bilo je legalno zaposleno 783.036 ljudi, za 431 osobu manje nego u istom mesecu prošle godine. Njihova prosečna plata u tom mesecu bila je 37.506 dinara, a ukupan fondzarada 29,4 milijardidinara.

Nevolja je što od tog broja samooko 300.000, ilioko 17 odstoodukupnogbrojazaposlenih, radiuindustriji.

– Veće plate u javnom sektoru, u odnosu na privatni, posledica su kvalifikacione strukture zaposlenih u državnoj službi u kojima je više fakultetski obrazovanih – ukazuje Miroslav Zdravković, urednik portala makroekonomija.org.

– Plate u javnom sektoru veće su nego u privatnom i u većini evropskih zemalja, s tim što to odstupanje nije najveće u Srbiji. Izuzev Crne Gore, u svim bivšim jugoslovenskim republikama prosečna plata u državnoj upravi veća jeod prosečne zarade svih zaposlenih. Ta razlika je najveća u Bosni i Hercegovini – 37,5 procenata, sledi Srbija u kojoj je prosečna plata u državnoj upravi za 20,2 odstoviša nego u privatnom sektoru.

Uz podsećanje da su niske zarade, po pravilu, rezervisane za zaposlene u proizvodnji, Milojko Arsić, glavni i odgovorni urednik „Kvartalnog monitora” Fonda za razvoj ekonomske nauke,kaže da njihove zarade određuje tržište i one su u skladu s njihovom produktivnošću.

– Za razliku od njih, većina zaposlenih u javnom sektoru prima više nego što stvara i doprinosi društvenom bogatstvu, ali su zato među njima zakinuti visoki stručnjaci, na primer hirurzi. Oni više vrede na tržištu nego što su plaćeni – tvrdi Arsić. – Zaposleni u privatnom sektoru izloženi su žestokoj konkurenciji i slabo su sindikalno organizovani, a za razliku od dobro organizovanih u javnom sektoru, koji uspešno brane svoj materijalni položaj.

Arsić veruje da bi se pravednija raspodela između javnog i privatnog sektora mogla postići kada bi se sadašnje izdvajanje od 10 bruto domaćeg proizvoda (BDP) svelo na osam procenata i kontrolisalo kretanje visine fonda plata i broja zaposlenih, a ne prosečna plata. Prema njegovim rečima, koliko god plate i penzije bile niske, najgore je onima koji su bez posla.

U Ministarstvu za lokalnu samoupravu i regionalni razvoj posebno ukazuju na niske zarade zaposlenih na jugu Srbije.

Nikola Altiparmakov podseća da Srbija izdvaja šest odsto BDP-a za državne plate i penzije više od proseka zemalja Istočne Evrope i da je to neodrživ teret za privatni sektor naše privrede „koji jedini može, i mora, da bude nosilac privrednog rasta u godinama koje dolaze”.

Fiskalni savet je više puta ukazivao da su javni dug i fiskalni deficit toliko visoki u Srbiji da ih nije moguće obuzdati bez zadiranja u dve ubedljivo najveće stavke budžetskih rashoda – penzije i plate u javnom sektoru. Uprkos tome, nedavni predlog da se uvede solidarni porez od 10 odsto za iznos koji premašuje plate od 40.000 dinara i penzije od 25.000 dinara – nije prihvaćen.

Aleksandar Mikavica

-----------------------------------------------------------

Nova raspodela za novi rast

Za novu ekonomsku politiku koja bi proizvela privredni rast, neophodna je nova raspodela, ukazuje profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta Mihail Arandarenko. On podseća da je država u protekloj decenijiimala mnogo više nego sada, ali je trošila još više.

„To nije toliko neobično. Neobičnije je što je, dva veka posle Francuske revolucije, uzimala srazmerno više od siromašnih, a davala srazmerno više bogatijima”, pisao je Arandarenko. „Poresko opterećenje zaposlenog koji je zarađivao samo trećinu prosečne plate bilo je sve do kraja 2006. godine srazmerno veće u odnosu na opterećenje radnika s prosečnom platom, a teret poreza za zaposlene s mesečnim prosekom bio je i ostao veći od poreskog tereta osobe s prihodom od deset prosečnih plata.