Varioci odlaze u Nemačku

Pored suše i nedostatka termoelektrana, elektroenergetsku stabilnost Srbije sledeće godine mogao bi da ugrozi nedostatak stručnih radnika. Zbog male plate, kvalitetni varioci i monteri u elektrodistribucijama odlaze "trbuhom za kruhom". Zbog toga je ozbiljno ugrožena remontna 2008. godina, što može stvoriti probleme Elektroprivredi Srbije.
– Ova remonta sezona biće završena prema planu, ali nije nemoguće da nam se sledeće godine, kad budemo remontovali termoelektrane, pojavi problem sa kvalifikovanom radnom snagom. Tu pre svega mislim na varioce, iz domaćih firmi koje rade za EPS, a koji zbog malih plata odlaze u inostranstvo. Njih uglavnom angažuju velike strane kompanije na mnogobrojnim gradilištima širom Evrope – upozorava Zoran Manasijević, zamenik generalnog direktora EPS-a za tehnički sistem.

Nedostatak pouzdanih domaćih partnera sa kvalitetnim kvalifikovanim radnicima, koji rade velike poslove u EPS-u je veliki problem. Uprkos činjenici da EPS ugovara poslove mesecima unapred, ponekad i godinu dana ranije, nema nikakvih garancija da će sve ugovoreno biti i obavljeno, jer radnici za mnogo veću platu odlaze u Nemačku. Tamo je ove godine počela izgradnja 27 termoelektrana od po 1.000 megavata. To su veliki poslovi koji su zamajac evropskoj privredi. Tražeći firme koje će angažovati u svojim energetskim projektima, Nemci nude poslove i srpskim firmama, koje i pored garantovanog posla u EPS-u, za veći novac odlaze na strano tržište. Reč je pre svega o firmama koje imaju dobre, iskusne varioce, kojih je u Srbiji malo. 

– Problem je sistemskog karaktera i samo na nivou državnog školskog planiranja može biti rešen. Sve je manje ljudi koji žele da rade kao varioci ili monteri. Posao nije lak, a plata je mala. Kako me je informisao direktor HE "Đerdap", srednju elektrotehničku školu u Kladovu svake godine završi pedesetak elektrotehničara. Tokom proteklih šest godina, oko 300 takvih stručnjaka je završilo školu, a u HE "Đerdap", radi ih samo 12. Gde će da nađu posao ostali koji su završili ovu školu? S druge strane, ne školuju se za ona zanimanja koja su deficitarna. Školstvo bi, konačno moralo da oslušne šta privredi treba, a ne da obrazuje kadrove koji posle ne znaju šta će sa sobom – ističe Manasijević.

Prema njegovim rečima, EPS poslove planira na godišnjem nivou, a možda će morati da pređe na dvogodišnje ili trogodišnje planiranje i ugovaranje remonata i investicija, kako bi ugovorima "vezali" domaće izvođače radova. Ovo podrazumeva i prevazilaženje određenih prepreka u nekim zakonima koji regulišu delatnosti kojima se EPS bavi, pa je to prilično težak zadatak – naglašava Manasijević.

On dodaje da poslovi u EPS-u angažuju gotovo trećinu srpske privrede, više desetina hiljada ljudi,  i da je vrednost tih poslova oko 200 miliona evra.

Na pitanje zašto za remonte ne angažuju radnike iz inostranstva, Manasijević odgovara da radnici iz Rumunije i Bugarske takođe odlaze u Nemačku da rade, jer su tamo plate četiri-pet puta veće nego u njihovim državama. Tim pre što su i njihove države u EU, pa za njih nema nikakvih prepreka da, tražeći posao, putuju Evropom.

– Veliki energetski poslovi u Evropi uposlili su ne samo izvođače radova već i velike proizvođače specifične opreme i delova. Sada se na tu opremu čeka u redu i EPS mora da mnogo ranije nego što je to dosad bio slučaj ugovara poslove. Te robe nema u magacinima – zaključuje Zoran Manasijević.