Obeležen Svetski dan životne sredine

Nacrt Nacionalne strategije održivog razvoja, koja omogućava pridruživanje Srbije u Agendu 21. veka, biće usvojen na sednici vlade početkom sledećeg meseca, najavio je juče u Skupštini grada Božidar Đelić, potpredsednik Vlade Srbije. On je na svečanosti održanoj povodom Svetskog dana životne sredine objasnio da će posle toga doći do javne rasprave koja će biti završena do oktobra, kada će u našoj zemlji biti održana Međunarodna konferencija o životnoj sredini u Evropi. Planirano je da konferenciji prisustvuje oko 7.000 stručnjaka, kao i svi evropski ministri iz ove oblasti.

– Nacionalna strategija ima tri stuba. Prvi stub je održivi razvoj (životna sredina), drugi je ekonomija, a treći socijalni uslovi. Svi oni zajedno čine celinu i mogućnost da se Srbija uključi u Agendu 21. veka – istakao je Đelić.

Dr Saša Dragin, ministar zaštite životne sredine, naglasio je da država, lokalna zajednica i svi građani zajedno rade, jer samo tako može doći do rešenja problema koji su se nagomilali.

– Sada su stvoreni uslovi da Srbiju uvedemo u Evropu i da svakom čoveku omogućimo pravo na život u čistoj sredini. Oko 30 odsto regulativa koje treba da uskladimo sa zemljama EU su iz oblasti zaštite životne sredine. Novoformirano ministarstvo će se uhvatiti u koštac i sa ekološkim "crnim rupama" poput Pančeva, Bora, Velikog bačkog kanala – objasnio je ministar Dragin.

On je istakao da treba pomoći ljudima koji žive u nehigijenskim naseljima, poput onih ispod mosta Gazela, koji nemaju grejanje i osnovne uslove za život.

– To ne sme da se dešava. Ljudi moraju da počnu drugačije da razmišljaju, po onoj čuvenoj rečenici "Misli globalno, deluj lokalno". Srbija ponovo mora da postane lider u ovoj oblasti – dodao je Dragin.

Na skupu je predstavljena i publikacija "Kvalitet životne sredine grada Beograda u 2006. godini" u kojoj su na veoma stručan način predstavljeni podaci o stanju kvaliteta životne sredine u srpskoj prestonici. Stručnjaci su objasnili da se beleže "crne tačke" na kojima je uglavnom zimi povećana količina teških metala, a objašnjeno je da je u porastu zagađenje vazduha zbog saobraćaja i da o tome treba povesti računa. Zabrinjavajuća je činjenica da je uzrok 30 odsto bolesti upravo u životnoj sredini, o čemu gotovo niko ne razmišlja.

– Ispitivanje površinskih voda u prošloj godini pokazalo je pogoršanje kvaliteta voda svih većih reka na području grada, a situacija je lošija u odnosu na period u poslednjih deset godina. Komunalna buka predstavlja veliki problem i od 30 mernih mesta na 24 su bile premašene propisane vrednosti, uglavnom u stambenim zonama i prometnim saobraćajnicama. U vodi, vazduhu i zemljištu u prestonici nema povećane radioaktivnosti – rekla je dr Snežana Matić-Besarabić, zamenica direktora Gradskog zavoda za javno zdravlje.

Gosti su ovom prilikom mogli da čuju i rezultate studije "Prostorne osnove za zaštitu predela očuvanih prirodno-istorijskih vrednosti na području Beograda", koju je izradila grupa autora sa Šumarskog fakulteta.

Povodom obeležavanja Svetskog dana životne sredine juče su u glavnom gradu organizovane brojne akcije čišćenja dvorišta, ulica, priobalja. Jedna od najobimnijih akcija održana je u Osnovnoj školi "Drinka Pavlović", gde je ministar Dragin zajedno sa predstavnicima Gradskog sekretarijata za zaštitu životne sredine, "Zelenila",  nastavnicima i đacima učestvovao u čišćenju i uređivanju školskog dvorišta. U zasađivanju cveća ispred škole učestvovale su i poznate ličnosti, poput članova grupe "Beogradski sindikat", glumice Pauline Manov i Mikija Đuričića, junaka "Velikog brata".