Od uspavanog do digitalnog univerziteta

Na listi najboljih univerziteta u Americi za 2007 godinu, prvo mesto pripada Prinstonu. S razlikom od svega jednog boda (99), sledi Harvard, pa Jejl. Početak liste za najbolje univerzitete u Velikoj Britaniji izgleda ovako: Oksford, Kembridž, Impirijal koledž, Londonska škola ekonomije....
Ovakvog rangiranja u Srbiji nema, niti naših univerziteta ima na listi 100 najboljih evropskih visokoškolskih institucija. O svetskim da i ne govorimo. Akreditacija fakulteta i univerziteta posao je koji će možda početi ove jeseni.
– Aktuelna zakonska regulativa nije još rešila sve probleme da bi se ubrzala prespora reforma visokog obrazovanja. Imamo ekonomski moćne fakultete, a slabe univerzitete. Reforma uspavanog univerziteta više je formalna nego sa neophodnim inovacijama u metodama nastave, učenja i ocenjivanja – ocenjuje za naš list profesor dr Žarko Spasić, nekadašnji prorektor Beogradskog univerziteta.

Po njegovim rečima, razvoj visokog obrazovanja u Srbiji posle Drugog svetskog rata obeležila je eksplozija novih fakulteta i univerziteta, neracionalno širenje mreže visokoškolskih ustanova, hiperprodukcija i često negativna selekcija kadrova. Nastavni planovi su retko menjani. Jedna od posledica takvog razvoja je sadašnja organizacija prevelikih univerziteta.

Odgovor na pitanje kako rešiti ove i druge probleme koji more srpski akademski prostor, dr Spasić nudi u svojoj najnovijoj knjizi "Integrisani sistem kvaliteta digitalnog univerziteta". Kroz 30 poglavlja, ovaj profesor i nekadašnji dekan Mašinskog fakulteta predlaže rešenje za digitalni univerzitet u integrisanoj Evropi 2010. zasnovanoj na znanju.

– Digitalni univerzitet je institucija visokog obrazovanja čije su funkcije kompjuterizovane i objedinjene u jedinstveni informaciono-komunikacioni sistem, koji integriše podsisteme fakulteta i departmana koristeći jedinstvenu bazu podataka i znanja. Integrisani sistem kvaliteta digitalnog univerziteta (ISKDU) teško je ostvariti kada univerziteti nemaju povezane informacione sisteme, a ne postoji ni redovna elektronska razmena podataka fakulteta sa univerzitetom i okruženjem. Fakulteti i instituti su nezavisno razvijali sopstvena rešenja, koja su danas različita i međusobno nekompatibilna. Slična tvrdnja verovatno može da se odnosi i na ostale univerzitete Srbije – kaže naš sagovornik, podsećajući da su nas na sve ovo svojevremeno upozoravali i evaluatori Evropske asocijacije univerziteta.

"Posledice će biti loše pozicije univerziteta Srbije na rang listi univerziteta Evrope, koje će odrediti vrednost naših diploma. Za sada smo sasvim na dnu liste, a tempo promena je toliko usporen da je teško predvideti šta će se dešavati do 2010. godine", objašnjava dr Spasić, inače, ranije koordinator više Tempus projekata.

Zato je ova knjiga namenjena pre svega profesorima i studentima, jer, kako kaže profesor Spasić, i među nastavnicima ima još mnogo onih koji pružaju otpor promenama. Neki to, kaže, čine iz nasleđenih navika, a neki iz straha da u promenama neće moći dobro da se snađu.

– Ako već neko na univerzitetu ne zna strane jezike pa mu zbog toga niko ne dolazi niti oni posećuju strane univerzitete, neka ne smetaju bar onima koji se zalažu za promene – kaže dr Spasić dodajući da i studenti treba da shvate da je u njihovom interesu da se što pre promeni univerzitet da bi njihova diploma i njihova ekspertnost više vredeli i na domaćem i na inostranom tržištu rada.

Kroz knjigu, profesor Spasić podseća i na istorijat visokog školstva u Srbiji, tu je i analiza visokog obrazovanja u Americi i u Evropi, a zainteresovani mogu da pročitaju i šta zaista piše u Bolonjskoj deklaraciji, kao i pravu sadržinu tzv. Crne knjige studenata o Bolonjskom procesu. Monografija sadrži i podatke vezane za najstarije univerzitete na svetu, priču o alumni asocijacijama, studentskim protestima kod nas i u svetu, uz podsećanje na zakonsku regulativu i prikaz budućeg modernog srpskog digitalnog univerziteta...