Ratovi zbog žeđi i gladi

Neposredno pre početka samita lidera najbogatijih i najmoćnijih zemalja sveta, nemački eksperti su obelodanili sumorno predskazanje o mogućim, i verovatnim, posledicama dramatičnih promena klime.

Eksperti koji rade po vladinom nalogu i opremaju političare relevantnim činjenicama i argumentima, upozoravaju da bi nestašice vode i hrane, prouzrokovane sušama i poplavama, mogle da budu uzrok velikih društvenih lomova i pustošnih ratova.

Oni predlažu ustanovljavanje neke vrste novog OEBS-a koji bi se bavio klimom i pokušao da u globalnim razmerama predupredi fatalne posledice zagrevanja Zemlje i zagađivanja atmosfere. U nacionalnim ili regionalnim okvirima ta bitka je unapred osuđena na neuspeh.

Posledice drastičnih klimatskih promena su već danas opominjuće i dramatične: milijardu i sto miliona ljudi nema dovoljno vode za piće, a 850 miliona u bukvalnom smislu gladuje.

Suše, sa jedne strane, i poplave sa druge, koje se javljaju kao realna i gotovo neizbežna činjenica, dodatno dramatizuju situaciju i prete širenju novih sukoba i masovnih seoba ljudi, nepredvidivih razmera i posledica. To bi sve moglo posebno snažno, i fatalno, da pogodi sirotinjsku Afriku.

Kako se moglo i očekivati, eksperti sugerišu liderima bogatih i moćnih da se saglase oko ambicioznih i obavezujućih ciljeva u zaštiti čovekove okoline i, posebno, klime, što je (čvrsta) pozicija zemlje domaćina. Nevolja je, međutim, što je ta pozicija u suprotnosti sa pozicijom Vašingtona.

Predsednik Buš je, i novom inicijativom, lansiranom neposredno uoči jučerašnjeg otvaranja samita, "deponovao" svoje ekološke ambicije, ali bez nametanja obaveza i opšte saglasnosti. Svaka zemlja bi, prema sopstvenim procenama, po Bušu, sama određivala koliko će se, i na koji način, angažovati u ovom pionirskom poslu.

Nemačka pozicija, koju je Merkelova uspela da na prolećnom samitu lidera EU nametne kao evropsku. Ona predviđa smanjenje zagrevanja Zemlje za dva procenta i drastičnu redukciju emisije štetnih gasova u atmosferu: do 2050. ona bi, u odnosu na 1990. morala biti prepolovljena.

(Pre)moćni Amerikanci i u ekonomskom smislu eksplozivni Kinezi i Indijci, najveći, inače, zagađivači atmosfere na svetu, pokušavaju da relativizuju upozorenja eksperata i nemačko-evropsku poziciju.  Lansirali su ideju o "koaliciji voljnih", bez ikakvih obaveza i uslovljavanja, i pregovore između deset ili petnaest zemalja, velikih zagađivača, pri čemu bi svaka ponaosob, i na kraju, sama određivala za koliko će smanjiti emisiju.

Nemačka kancelarka, koja je svojevremeno bila ministar za zaštitu čovekove okoline u vladi Helmuta Kola, tada još u Bonu, insistira na radikalnijoj varijanti kad je reč o smanjenju zagađenja i – obavezujućim pregovorima pod okriljem Ujedinjenih nacija.

Posle razgovora sa američkim predsednikom Džordžom Bušom, koje je ocenila kao "veoma dobrim i uspešnim", Merkelova je izrazila neočekivani optimizam: uverena je da bi samit kad je reč o jednoj od glavnih tema, i njenoj velikoj preokupaciji, zaštiti klime, mogao, ipak, da bude krunisan uspehom.

Savetnici američkog predsednika nisu toliki optimisti. Za njih je kompromis moguć samo ako Nemci popuste.