Velika koalicija kao slamka spasa

Četiri nedelje uoči jesenjih izbora za Bundestag, kao da nema sumnje u novi trijumf sadašnje kancelarke nemačke vlade Angele Merkel. Bez obzira na stranačku orijentaciju, čak osamdeset odsto Nemaca sa pravom glasa izjavilo je u anketi, sprovedenoj po nalogu nemačke televizije ARD, da bi bilo koji rezultat osim pobede Merkelove predstavljao iznenađenje.

Ulogu favorita nemačke kancelarke potvrđuju bezmalo sva istraživanja. U anketama usredsređenim na ličnost kancelarke, njena popularnost se kotira sa 47 odsto biračke naklonosti, sa upadljivom prednošću u poređenju sa izbornim rivalima.

Na pitanje za koga biste glasali – za Angelu Merkel ili za kandidata opozicionih socijaldemokrata Pera Štajnbrika – šezdeset odsto upitanika je dalo prednost Merkelovoj.

Predviđanja o pobedi Merkelove ipak se ne tumače i kao garancija opstanka vladajuće koalicije demohrišćana i liberala. Štaviše, analitičari i izborni stratezi procenjuju da bi Merkelova mogla da odnese pobedu, a da se njena Demohrišćanska unija (CDU) obre na opozicionoj klupi.

Ovakve procene temelje se na činjenici da je popularnost liberala, partnera u vladajućoj koaliciji, na ivici izbornog cenzusa od pet odsto. Njihov eventualni neuspeh otvorio bi vrata kombinatorici iz koje bi opozicija – socijaldemokrate i zeleni – mogla da da novog mandatara.

Na nedoumice o ishodu izbora utiču nekoliko faktora. U svim predviđanjima se ističe da više od polovine birača nije konačno odlučilo za koga će glasati. „Nemci, po tradiciji, menjaju mišljenje u jeku kampanje”, ističe se u analizi instituta za istraživanje javnog mnjenja „Forsa”.

Drugo, Merkelini demohrišćani po tradiciji gube popularnost upravo u četiri nedelje pred izbore. Na saveznim izborima u 1998. godini, u 2002. i u 2005. demohrišćani su osvajali između tri i sedam odsto glasova manje nego što je predviđano četiri nedelje pre izbora. U 2009, krajnji rezultat je bio takođe lošiji od predviđenog – 33 umesto prognoziranih 35 odsto.

Komentatori dnevnika „Velt” i „Zidojče cajtung” istakli su u komentarima da ni značajna prednost jedne stranke u jeku izborne kampanje ne predstavlja garanciju za njen konačni trijumf.

Podsetili su pri tom na izbore 2005. kada su četiri nedelje uoči izlaska na birališta demohrišćani favorizovani od 60 odsto birača, a prognozirana prednost je iznosila čak dvanaest odsto – 42 procenta demohrišćani, a 30 odsto socijaldemokrate. Na kraju, međutim, demohrišćani su pobedili sa manje od jednog procenta prednosti – 35,2 prema 34,3 odsto.

Računica o eventualnom neuspehu demohrišćana izgleda ovako: CDU, čija se podrška u ovom trenutku procenjuje na 42 odsto, osvaja za neki procenat manje glasova. Socijaldemokrate i zeleni dobijaju procenat ili dva više od prognoziranih 38 odsto i postavljaju zahtev predsedniku države Joahimu Gauku da im dodeli mandat za sastav manjinske vlade.

„Gauk bi ovakav zahtev morao da uvaži u pretpostavljenom slučaju – pre svega, zahvaljujući iznenadnoj promeni držanja stranke Levica”, komentariše tim povodom nedeljnik „Cajt”.

Lideri Levice su minule nedelje pružili ruku pomirenja socijaldemokratama, posle decenijskog razmimoilaženja, istakavši da bi mogli da podrže njihovu manjinsku vladu, ukoliko bi prihvatili neke od izbornih zahteva Levice.

Na novo pozicioniranje Levice reagovala je i kancelarka Angela Merkel, stavljajući do znanja da nije protivnik sklapanja velike koalicije između demohrišćana i opozicionih socijaldemokrata – podrazumeva se pod njenim vođstvom – ukoliko birači tako odluče. Upravo ova izjava Merkelove podstakla je rasprave na tu temu među socijaldemokratima i u širokoj javnosti.

Na odgovor nije dugo čekala. Generalni sekretar pokrajinske organizacije socijaldemokrata u Hesenu Mihael Rot poručio je sa prve strane lista „Frankfurter algemajne cajtung” da njegova stranka ne isključuje mogućnost velike koalicije pre vremena.

Njegov šef stranke Sigmar Gabrijel najavio je da će se socijaldemokrate pozabaviti ovim pitanjem, ukoliko se ne otvore druge mogućnosti, na partijskom sastanku, neposredno posle izbora.

Za Gabrijela, šefa socijaldemokrata, bi u slučaju sklapanja velike koalicije bilo rezervisano mesto vicekancelara i ministra spoljnih poslova, a za kancelarku Merkel otvoren put u treći mandat na čelu vlade.

Ipak, krajnja reč još nije izgovorena. „Frontovi” u užim rukovodstvima dve stranke su podeljeni, a velika koalicija se apostrofira kao „slamka spasa u slučaju izbornog brodoloma”.