Žena u koju se zaljubila Amerika

Put do Kipa slobode vodi pored gradilišta Vorld trejd centra. Ispred metalnih tabli ograde putnici u buljucima izlaze iz metroa. Na 11. septembar podseća samo tabla, prostor iza ograde je ravna površina po kojoj rade mašine. Šta će se na tom mestu podići, nigde ne piše, ali je sigurno da će imati neko simbolično značenje, možda isto kao i Kip slobode.
Primećujemo pedesetak spomenika na malenom groblju u dvorištu crkve, koja je odmah preko ulice. Deluje sablasno anticipirajuće.

Jedini materijalni ostatak Trgovinskog centra je u parku koji vodi do stare luke na ušću reka Ist i Hadson. To je ogromna metalna kugla, globus. Skoro je čitava, izbušena je i izlomljena na nekoliko mesta. Ispred nje gori mali plamen.

Karte za posetu Kipu slobode rasprodaju se u prvim jutarnjim satima. Sigurna je samo rezervacija internetom. Usporavanje poseta je posledica straha od terorističkog napada; tri godine Liberti ostrvo, na kojem se nalazi Kip, bilo je zatvoreno.

Do ostrva se stiže jedino službenim brodom koji je vlasništvo Nacionalnog park servisa. (Ostrvce Liberti je jedno od 380 nacionalnih parkova, ali i najpoznatije.) Otvoreno je svakog dana u godini izuzev 25. decembra.

Pre ulaska u brod – otpasivanje, skidanje jakni i sakoa, pregled torbica. Službenici su ljubazni i istrenirani tako da je procedura brza. Zabranjeno je nositi velike torbe i rančeve, voditi kućne ljubimce – izuzev servisnih pasa. A na samom ostrvcetu zabranjeno je žvakati žvakaće gume i jesti sendviče – to se smatra nepoštovanjem svetilišta! Jer, Kip slobode je američko svetilište.

Skulptura je visoka 46,05 metara, a njen prelepo pravilni nos, iz daljine, ljupkih 1,48 metara. Santimetar joj fali podignutoj na kamenom postamentu da dostigne 93 metra.

Kada se nepristojno pogleda s leđa, Lejdi of Liberti daje utisak elegantne dame, koja je koketno započela korak. Ona je prava Francuskinja, gospođa s manirima. Ali, isto tako, zraci koji izlaze iz njene steme, podsećaju na antičkog Heliosa.

Skulptor Bartoldi je hteo da izazove emociju simbolom koji nosi u podignutoj ruci i mestom na kojem se nalazi. Od 28. oktobra 1886. ona je svetionik milionima useljenika. Ona tako skladna u svojoj ogromnosti cela je tek reč. I to ona reč zbog koje je grupa francuskih slobodoumnika protestujući protiv represije u svojoj zemlji odlučila da skulpturu-reč pokloni Americi.

U tehničkoj izradi skulpture učestvovao je i čuveni Ajfel, u Americi je na čelo donatorskog odbora stao Jozef Pulicer, i onda je ta reč – sloboda, postala simbol cele države. Valjda gonjeni potrebom da budu u epicentru simbola, koji je brend nejm modernog sveta, milioni imaju potrebu da se podvuku pod haljinu Ledi Liberti! Kako bi tumačio Frojd.

Hodočašće se obavlja liftom samo do vidikovca na kamenoj terasi, a odatle sledi uspinjanje uz metalnu spiralu stepenica. Vernicima, naravno, nije ništa teško.

Povratak na nivo mira, u izložbenu salu, suočava posetioca s livenim licem Ledi of Liberti. Zagonetno je ozbiljno-lepo kao i reč koju simboliše.