Bitka za Azerbejdžan

Azerbejdžan, jedna od bivših sovjetskih republika, mogao bi u budućnosti da se nametne kao lider među državama Južnog Kavkaza. Ovakav zaključak iznela je agencija RIA „Novosti” posle nedavne posete ruskog predsednika Vladimira Putina Bakuu. Istovremeno, agencija dodaje i da je uticaj SAD u ovom delu sveta, nametnut po raspadu Sovjetskog Saveza, posle 2008. naglo počeo da opada.

Slabljenje američkog uticaja, kao i dolazak ruske državne delegacije u azerbejdžansku prestonicu, uklapaju se u strategiju šefa ruske države da za Moskvu čvršće veže sve bivše sovjetske republike, osim baltičkih. Uskakanje Rusije u prazan prostor koji za sobom ostavljaju Amerikanci, logičan je korak. Sadašnji predsednik Ilham Alijev dočekao je ruskog kolegu u trenutku kada se Azerbejdžanci spremaju da 9. oktobra izađu na predsedničke izbore. Predizborna podrška Moskve Alijevu ogleda se i u činjenici da su u Putinovoj sviti bili, između ostalih, i šef diplomatije Sergej Lavrov, ministar odbrane Sergej Šojgu i ministar energetike Aleksandar Novak.

Dosadašnje „vidljivo prisustvo” u bivšoj sovjetskoj republici, bilo je za Vašington od izuzetnog značaja. Iz nekoliko razloga: prvi je svakako činjenica da je Azerbejdžan izuzetno bogat energentima, važnim ne samo za SAD nego i za njihove saveznike, posebno na predelima Srednjeg i Dalekog istoka. Ali, na tamošnje naftne i gasne izvore oko su bacili i ruski „Lukoil”, „Rosnjeft”...

Takođe, strateška pozicija ove zemlje, najveće u regionu, sa nešto više od devet miliona stanovnika, kao i njena najdirektnija veza između zapada Azije i istoka Evrope, u jednom trenutku su rodili ideju da se u Azerbejdžanu formira stalna američka vojna baza iz koje bi se lakše delovalo ka Avganistanu, posebno u trenutku povlačenja, uz istovremeno kontrolisanje situacije u Iranu, Turskoj, Gruziji, Jermeniji...

Ono što nije išlo naruku Amerikancima jeste činjenica da je predsednik Alijev skloniji Putinu, kao bliskom susedu. I njegov otac, Gajdar Alijev, koji je zemlju vodio od 1993, smatrao je Moskvu, i posle raspada SSSR-a, za strateškog saveznika. Takođe, poznato je da je Alijev stariji do smrti (2003) bio u izuzetno dobrim odnosima sa Putinom.

Kada je reč o Azerbejdžanu i Putinovoj podršci Alijevu, analitičari ruske agencije RIA „Novosti” napominju da je rešenost ruskog predsednika da pošto-poto održi ovo druželjublje inicirana i činjenicom da u Bakuu ne kriju želju za čvršćom političkom vezom sa Ankarom i Briselom. U jednom trenutku se čak pojavila vest o mogućnosti stvaranja zajedničkih vojnih snaga Azerbejdžana i Turske.

To je potvrđeno i nesklonošću Bakua ka bilo kakvim ekonomskim ili vojnopolitičkim strukturama na postsovjetskom prostoru, poput Evroazijskog ekonomskog saveza, Carinske unije i Organizacije dogovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB). Upravo je to strateški cilj aktuelne vlasti u Kremlju.

Odluka SAD da se vojno povuku iz Avganistana, iako pozdravljena u Bakuu, stvara novu situaciju u kojoj se mnogo šta vraća na početnu poziciju iz 1991. kada su postsovjetske države sticale nezavisnost. Stvara se situacija koja nameće dilemu kojem se strateškom partneru prikloniti. Sada više nije reč samo o Rusiji i SAD već i o sve jačoj Kini, pa i moćnoj Turskoj, koja i sama teži da se dokopa članstva u EU.

Ovo, međutim, ne menja poslovne stvari „na terenu”. Moskvu i Baku spajaju i te kako ozbiljne veze u okviru Organizacije crnomorske ekonomske saradnje. Azerbejdžan je najveći ekonomski partner Rusije na Južnom Kavkazu. Ne čudi stoga što su u ranije pomenutoj Putinovoj delegaciji koja je boravila u Bakuu bili i naftni magnati Igor Sečin i Vagit Alekperov. Kako su okončani „energetski razgovori” nije obelodanjeno, ali je nesumnjivo da Azerbejdžanci nastoje da se oslobode ruskog uticaja kada je reč o prodaji energenata na stranim, posebno zapadnim tržištima.

Ilham Alijev ne sumnja u pobedu na predstojećim izborima. Ne sumnja u to ni Moskva, koja želi da ojača uticaj na postsovjetskom prostoru. Poseta Bakuu za cilj je imala da se to pokaže ne samo azerbejdžanskim glasačima nego i glavnom predsedničkom kandidatu.